Julka Reljić bila je optužena da je otrovala pet osoba, među kojima je bio njen suprug, dobrostojeći krojač Nikola Reljić. Slučaj je izazvao ogromno interesovanje javnosti u našem gradu.
– Proučavao sam detaljno ovaj predmet, o kome su novine izveštavale. Iako su postojale sumnje da je otrovala trojicu muževa, a onda i svoje dete iz prvog braka i dvoje pastoraka, Julka je bila optužena samo za smrt Nikole i Milivoja Reljića i Sofije Keglović – objašnjava profesor Beogradskog univerziteta u penziji Šimon Đarmati, koji je objavio više knjiga o otrovima i trovačima.
ELITNA RADIONICA U PALATI DUNĐERSKI
Zahvaljujući njegovim beleškama sačuvana je i ova priča. Prema onome što je zabeležio, Nikola Reljić pripadao je zlatnom dobu bečkerečkog zanatstva, kada su se odela šila po meri od kvalitetnih materijala. Bio je popularan kod ondašnjih sugrađana. Njegova radionica negovala je preciznost i pratila evropske modne trendove tog vremena. Salon se nalazio na Žitnom trgu, u palati Dunđerski. Kada su ga krajem decembra 1922. godine, uz pompezni pogrebni obred, sahranila čak tri sveštenika, niko još uvek ništa nije sumnjao. Imao je 37 godina, bio je u dobroj fizičkoj kondiciji, a umro je za svega nekoliko dana. Senka sumnje nadvila se tek kada se u decembru 1923. godine na sličan način razboleo i za dve nedelje umro njegov sin iz prvog braka, osamanaestogodišnji Milivoj, učenik četvrtog razreda Trgovačke škole. Na sve učestalije glasine koje su kružile po gradu vlasti nisu ostale nezainteresovane. Na Tomaševačkom groblju, 16. februara 1924. godine, u prisustvu odgovarajuće komisije izvršena je ekshumacija posmrtnih ostataka krojačevog sina. Rezultati su nepobitno dokazali da je njegova smrt nastupila usled trovanja. Bio je to dovoljan razlog da se 16. maja 1924. uhapsi Julka Reljić, rođena Matko.
KOBNI ZALOGAJI
Ubrzo je usledila ekshumacija tela krojača. Obavljena je u prisustvu komisije koju su sačinjavali: tužilac, istražni sudija i sudski lekari. Analize su pokazale da je i Nikola Reljić umro usled trovanja arsenikom, odnosno mišomorom, koji je u to vreme često upotrebljavan.
– Arsenik je godinama bio omiljeno sredstvo za trovanje glodara. Što se ljudi tiče, korišćen je iz razloga što su se simptomi mogli zameniti sa znacima drugih oboljenja. Činjenica da skoro do polovine 19. veka nije postojala pouzdana metoda za dokazivanje u potpunosti objašnjava njegovu nekada izuzetnu zastupljenost u izvršenju zločina – kaže profesor Đarmati.
Sudski lekari bili su temeljni. Krajem 1924. iz groba su izvukli telo drugog Julkinog muža, Mate Keglovića, kafedžije iz obližnjeg Perleza. Međutim, analize njegovih kostiju izvršene u Državnoj hemijskoj laboratoriji u Beogradu nisu nesumnjivo ukazale na prisustvo arsenika. Godinu dana kasnije, jula 1925. godine, izvršena je ekshumacija desetogodišnje ćerke. Julka je trovala sipajući mišomor u kafu, mleko, stavljajući na slaninu… Žrtve su umirale u mukama, neko za nedelju dana, neko duže.
PRESUDA IZREČENA ZA SEDAM DANA
Nakon 18 meseci istraga je završena i pristupilo se suđenju. U Palati pravde u Velikom Bečkereku 10. novembra 1925. godine hodnici su bili prepuni znatiželjnih građana, među kojima je bilo lepo obučenih dama. Izdato je oko 500 karata, ali je u salu ušlo mnogo više zanteresovanih, beležila je štampa. Prisutni su tiho razgovarali među sobom, nestrpljivo očekujući početak senzacionalnog pretresa. Optužena Julka Reljić, nepismena žena rodom iz Starčeva, poricala je zločin. Za pokojnog muža rekla je da je bio pijanica. Na kraju pretresa Državni tužilac, Svetislav Maksimović, bio je kratak. Istakao je da je zločin izvršen na vrlo drzak način. Radi se o vanrednom slučaju, a postupak je pokrenut na osnovu malo dokaza. Sve se odigralo između četiri zida, kao deo porodičnog života.
– Julka Reljić sada ima četrdeset godina. Ako se uzme prosečan ljudski vek od šezdeset godina, kad ne bi bila kažnjena za ova dela, pitanje je koliko bi još zločina za preostalih dvadeset godina dodala već dovoljno stravičnoj listi zločina – izjavio je tužilac.
Presuda je izrečena 17. novembra 1925. godine. Pročitao ju je predsedavajući sudija Ivan Bunić.
– U ime Njegova Veličanstva Kralja, nadležni Okružni sud u Velikom Bečkereku presuđuje da je Julka Reljić kriva za delo dvostrukog umorstva arsenikom, jer je 20. decembra 1922. otrovala svoga muža Nikolu, a 13. decembra 1923. svoga pastorka Milivoja. Osuđuje se na smrt vešanjem, dok se oslobađa za delo ubistvo kćeri usled nedostatka dokaza – glasila je presuda.
Apelacioni sud u Novom Sadu joj je 25. februara 1928. godine smrtnu kaznu preinačio u doživotnu robiju. Dana 31. maja, 1928. godine upućena je na izdržavanje kazne u požarevački zatvor. Uprava je 10. septembra 1935. kratkim telegramom izvestila ovdašnju policiju da je zatvorenica umrla.
