Čeljusti beščašća sve više nas stežu
Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Korupcija je oblik kriminaliteta koji po stoji kada nosioci odgovornih funkcija u državnoj službi i političkom sistemu koriste svoja javna ovlašćenja i diskrecionu moć za ostvarivanje privatnih (ličnih) koristi. U osnovi ovog nezakonitog postupanja nalaze se pohlepa i nedostatak samo kontrole, koji u kombinaciji sa slabim institucijama i neadekvatnim mehanizmima za sankcionisanje predstavljaju plodno tlo za „bujanje” koruptivnih praksi. Ova negativna pojava nameće društvu visoke troškove. Mogu se podeliti u četiri grupe: političke, ekonomske, socijalne i ekološke. Na političkom planu, visok stepen korupcije predstavlja prepreku za razvoj demokratskog društva i vladavine prava. U ekonomskoj sferi, negativno utiče na blagostanje i nacionalno bogatstvo. U socijalnom smislu, narušava se poverenje ljudi u politički sistem i institucije, a takva društva postaju pogodna za uspostavljanje kleptokratije. U pogledu ekologije, dovodi do toga da se nekažnjeno i uz minimalne troškove mogu eksploatisati prirodni resursi i zagađivati životna sredina. Globalna koalicija za borbu protiv korupcije „Transparency International” od 2012. godine prati i objavljuje Indeks percepcije korupcije (Corruption Perceptions Index – CPI). Pomenu ti indikator agregira podatke i informacije iz brojnih izvora kojima se izražava stav poslovnih ljudi i stručnjaka o tome koliki je stepen primanja i davanja mita u javnom sektoru u konkretnoj zemlji. Ovaj pokazatelj može uzeti vrednost od 0 (potpuno korumpirano društvo) do 100 (ne postoji ovaj oblik kriminaliteta). Dakle, što je niža vrednost ovog indeksa, to je korupcija u zemlji veća. Prema najnovijem Izveštaju za 2025. godinu, Srbija se nalazi tek na 116. mestu (od ukupno 182 zemlje i teritorije), sa vre nošću indeksa od „samo” 33 poena (od mak simalnih 100). Radi se o vrlo nepovoljnoj poziciji kada se ima u vidu da gotovo sve zemlje iz bližeg i šireg okruženja imaju bolji rang – BiH (109), Albanija (91), Severna Makedonija, Mađarska, Bugarska (de le 84. mesto), Rumunija (70), Crna Gora (65), Hrvatska (63), Slovačka (61), Slovenija (41), Češka (39), Austrija (21). Dve činjenice ne ostavljaju prostor za spokoj. Prva se tiče nazadovanja koje Srbija ostvaruje u dužem vremenskom periodu. Naime, sa 72. pozicije u 2013. naša zemlja je lane pala na 116. mesto, koje deli sa Ekvadorom, Panamom i Tajlandom. Najvišu vrednost ovog po kazatelja (42) zabeležili smo upravo 2013. i 2016, nakon čega svedočimo kontinuiranom pogoršavanju. Godine 2025. spali smo na 33 poena, što je ujedno i naša najniža vrednost od kada se ovaj indeks objavljuje. Drugi razlog za „crveni alarm” je fakat da je u dužem roku nivo korupcije kod nas znatno veći nego u zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE) i članicama EU. Može se izračunati da je tokom perioda 2012-2025. prosečna percepcija korupcije u Srbiji bila za 28% veća nego u zemljama CIE i čak za 65% veća od one zabeležene na području EU. Najbolji lek protiv ove društvene pošasti su snažne i kvalitetne institucije, veći stepen vladavine prava, negovanje sistema u kojem zakoni važe jednako za sve, kao i postojanje efikasnog i nezavisnog sudstva. Put pred nama nije kratak niti lak, ali je barem navigacija za izvlačenje iz klopke u kojoj smo se našli precizna.
