„Treće životno doba” na ivici bede

Piše: Dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

U Srbiji ima oko 1,66 miliona penzionera, što je oko 25 odsto od ukupnog broja stanovnika. „Središnji” iznos njihovih primanja je u martu ove godine iznosio 56.851 dinar (484 evra). U evropskim okvirima spadamo u red zemalja sa najnižim mirovinama, budući da su one (prema podacima Evrostata za 2023.) bile veće u skoro svim državama, izuzev u BiH i Albaniji. Prosečna penzija (iskazana u evrima) je višestruko veća u Danskoj (za 7,2 puta), zatim u Austriji (6,2), Holandiji (6), Belgiji (5,7), Švedskoj (5,3), Italiji (5), Francuskoj (4,7), Nemačkoj (4,5), Grčkoj (3), Portugaliji (2,7), Češkoj (2,4), Sloveniji (2,2), Poljskoj (2), Mađarskoj i Rumuniji (za po 1,4), kao i u Slovačkoj i Hrvatskoj (za po 1,3).
Nepovoljan materijalni položaj penzionera u našoj zemlji ima dugu tradiciju, pri čemu se njihov zaostatak u odnosu na zarade zaposlenih vremenom povećavao. Prosečna mirovina u 2012. vredela je 57 posto prosečne zarade, dok danas dostiže tek 47 procenta.
Bez obzira na činjenicu da su od kraja 2012. do marta 2026. penzije nominalno porasle za čak 133%, one po svoj prilici i dalje nisu dovoljne za pristojan životni standard. Naime, na bazi dostupnih podataka Republičkog zavoda za statistiku (RZS) može se izračunati da su već do kraja 2024. u sličnoj meri poskupele neke od osnovnih namirnica i potrepština kao što su: pirinač (134%), krompir (131%), juneće meso bez kostiju (107%), sardina u ulju (120%), šaran (111%), mleko (110%), marmelada (107%), sir (105%), drvo za ogrev (96%), muško šišanje (104%), analgetik (231%), sirup za ublažavanje kašlja (127%).
Drugim rečima, penzioneri pomoću svojih primanja danas mogu da kupe gotovo iste količine dobara i usluga kao i pre 14 godina. Proizilazi da ova kategorija stanovništva nije osetila naročit boljitak od toga što je ukupan rast proizvodnje (realnog BDP-a) tokom perioda 2012-2025. iznosio blizu 40%. Po svemu sudeći, postojeći sistem raspodele ne ide u korist najstarijih sugrađana, jer se njihov relativni položaj u odnosu na druge društvene grupacije ne poboljšava.
Povrh svega, prisutne su i velike nejednakosti u visini penzija. Preko 72% korisnika (njih oko 1,2 miliona) ima manje od 70 hiljada, a njih 38,7% (644.000 ljudi) manje od 40 hiljada dinara mesečno. Ako se u razmatranje uključi i kupovna moć njihovih dohodaka dolazi se do nalaza koji su, najblaže rečeno, poražavajući. Naime, oko 60 procenata (1 milion ljudi) ne raspolaže prihodima dovoljnim za pokriće ni minimalne potrošačke korpe (56.019 din.) u kojoj se, pored ostalog, nalazi samo oko pet kilograma mesa, 500 grama ribe, 200 grama čajne kobasice, 300 grama pavlake, po 200 grama mlečne čokolade, limuna i viršli, kilogram banana i pomorandži, tri litre jogurta, voćnog soka i mineralne vode, 100 grama bombona… Zaključak o kolikoj se i kakvoj skromnosti (tačnije siromaštvu i bedi) radi nameće se sam po sebi.
Posebno zabrinjava to što zvanična statistika kazuje da izdaci za zdravstvo, koji su za ovu populaciju od životnog značaja, iznose tek 1.975 u minimalnoj, odnosno 3.617 dinara mesečno u prosečnoj korpi. Kada se zna koliko u apotekama koštaju neophodni lekovi i razni suplementi, proizilazi da oni u „trećem dobu” sebi ne mogu da priušte odgovarajući nivo zdravstvene nege/zaštite.