Začarani krug nemaštine

Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

U Srbiji ima oko 1,66 miliona penzionera, što je oko 25 odsto od ukupnog broja stanovnika. Prema podacima Evrostata, sličan je udeo primalaca ove vrste dohodaka u populaciji i na nivou Evropske unije (EU oko 27%). Kod nas, najveći broj lica (67,2%) prima starosnu, dok ostatak koristi invalidsku (13,5%) i porodičnu (19,3%) penziju.
Prosečan iznos ove vrste primanja je u septembru je iznosio 50.675 dinara (oko 430 evra). U evropskim okvirima Srbija spada u red zemalja sa najnižim mirovinama, budući da su one (prema podacima iz 2021.) bile veće u skoro svim državama, izuzev u BiH, Bugarskoj i Albaniji. Prosečna penzija je višestruko veća u Danskoj (za skoro 9 puta), zatim u Austriji (7), Švedskoj (6,7), Belgiji (6,3), Italiji (5,7), Francuskoj (5,3), Nemačkoj (5,2), Portugaliji (3,2), Sloveniji (2,5), Češkoj (2,2), Poljskoj (1,9), kao i u Mađarskoj, Slovačkoj, Hrvatskoj i Rumuniji (za po 1,4). Kako beleži Evrostat (za 2022. godinu) u našoj zemlji se za ove namene izdvajalo manje (oko 8,4% BDP-a) nego na novou EU- 27 (12,2% BDP-a). Daleko bogatije države imaju veći udeo rashoda za penzije u BDP-u: Italija (15,5%), Francuska (14,7%), Grčka (14,3%), Austrija (14,2%), Portugalija (13,4%), Finska i Španija (po 13%), Belgija (12,6%), Nemačka (11,6%), Holandija (11,1%), kao i Slovenija (10%) i Hrvatska (8,9%). U evropskim okvirima manji udeo od našeg zabeležile su Slovačka (8%), Crna Gora (7,9%), Estonija (7,3%), Litvanija (6,8%), Mađarska (6,7%), Albanija (6,1%) itd.
Nepovoljan materijalni položaj penzionera u Srbiji ima dugu tradiciju, pri čemu se njihov „zaostatak“ u odnosu na zarade zaposlenih vremenom povećavao. Tokom poslednjih četvrt veka pomenuti jaz je bivao sve veći – prosečna plata je u odnosu na mirovinu bila veća za 1,35 puta (2001. g.), zatim za 1,8 (2012.) i čak za 2,12 puta septembra 2025.
Uprkos činjenici da su u poslednje tri godine penzije u realnom izrazu povećane čak za 32,7 odsto, one i dalje nisu dovoljne za pristojan životni standard većine onih koji su u „trećem dobu“. Danas u Srbiji blizu 70% ljudi (oko 1,16 miliona) prima manje od 60 hiljada, a njih 37,6% (625.000 ljudi) manje od 35 hiljada dinara mesečno. Ako se u analizu uključi i kupovna moć njihovih dohodaka, zaključci do kojih se dolazi su, najblaže rečeno, poražavajući. Naime, oko 95% lica ima primanja koja su niža od prosečne (108.204 din.), dok 66,2% ne raspolaže prihodima dovoljnim za pokriće minimalne (56.216 din.) potrošačke korpe. Kada se uzme u obzir da u pomenutu minimalnu korpu na mesečnom nivou staje, između ostalog, samo oko 5 kilograma mesa, 500 grama ribe, 300 grama pavlake, 200 grama mlečne čokolade, 1 kilogram banana i pomorandži, 3 litre jogurta, voćnog soka i mineralne vode, jasno je o kolikoj se i kakvoj skromnosti (tačnije nemaštini) radi.
U septembru „središnja“ penzija u Zrenjaninu je iznosila 55.587 dinara što je nešto iznad republičkog (50.675 din.) i vojvođanskog (51.261 din.) proseka. Međutim, slaba je to uteha kada se ima u vidu da je ovdašnja potrošačka korpa u martu bila 118.747, a minimalna 58.966 dinara.