Tapkanje u mestu

Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Prethodnih dana isplaćene su decembarske penzije, uvećane za 12,2 odsto. Zvaničnici najavljuju da će u 2026. njihov prosečan iznos dostići 485 evra. Međutim, postavlja se pitanje da li optimistični nagoveštaji u vezi sa rastom mirovina garantuju i „opipljivo” povećanje standarda njihovih primalaca. Iako penzije u nominalnom iznosu beleže rekordan nivo, mnogo važnije od toga je šta za taj novac može da se priušti. U našoj zemlji ima oko 1,66 miliona penzionera, što je približno 25 odsto od ukupnog broj stanovnika. „Središnji” iznos njihovih primanja je u oktobru prošle godine iznosio 50.686 dinara (432 evra). U evropskim okvirima Srbija spada u red zemalja sa najnižim mirovinama, budući da su one (prema podacima iz 2021.) bile veće u skoro svim državama, izuzev u BiH, Bugarskoj i Albaniji. Prosečna penzija je višestruko veća u Danskoj (za skoro 9 puta), zatim u Austriji (7), Švedskoj (6,7), Belgiji (6,3), Italiji (5,7), Francuskoj (5,3), Nemačkoj (5,2), Portugaliji (3,2), Sloveniji (2,5), Češkoj (2,2), Poljskoj (1,9), kao i u Mađarskoj, Slovačkoj, Hrvatskoj i Rumuniji (za po 1,4 puta). Nepovoljan materijalni položaj penzionera u Srbiji ima dugu tradiciju. Pri tome se njihov zaostatak u odnosu na zarade zaposlenih vremenom povećavao. Njihova prosečna prinadležnost u 2012. bila je 203 evra, ali je ipak „vredela” 57% prosečne plate. Uprkos tome što danas iznosi 432 evra, dostiže tek 47% prosečnog primanja radnika. Bez obzira na činjenicu da su od kraja 2012. do oktobra 2025. penzije nominalno porasle za čak 115,1 procenata one po svoj prilici i dalje nisu dovoljne za pristojan životni standard. Naime, na bazi podataka Republičkog zavoda za statistiku (RZS), može se izračunati da su istovremeno u sličnoj meri poskupele neke od osnovnih namirnica i potrepština, kao što su: pirinač (132,5%), krompir (130,7%), juneće meso bez kosti (107,4%), sardina u ulju (119,6%), šaran (111,1%), mleko (110,2%), marmelada (106,5%), sir (105,1%), ogrev (95,7%), muško šišanje (104,2%), analgetik (230%), sirup za ublažavanje kašlja (126,8%). Drugim rečima, penzioneri pomoću svojih primanja danas mogu da kupe gotovo iste količine dobara i usluga kao i pre 13 godina. Proizilazi da ova kategorija stanovništva nije osetila naročit boljitak od toga što je ukupan rast proizvodnje (realnog BDP-a) tokom perioda 2012-2025. iznosio blizu 40 odsto. Očito, postojeći sistem raspodele ne ide u korist najstarijih sugrađana, jer se njihov relativni položaj u odnosu na neke druge kategorije ne poboljšava. Osim toga, prisutne su i velike nejednakosti u visini penzija. Blizu 70% penzionera (oko 1,16 miliona) ima manje od 60 hiljada, a njih 37,6% (625.000 ljudi) manje od 35 hiljada dinara mesečno. Ako se u razmatranje uključi i kupovna moć njihovih dohodaka dolazi se do nalaza koji su, najblaže rečeno, poražavajući. Naime, oko dve trećine njih (1,1 milion ljudi) ne raspolaže prihodima dovoljnim za pokriće ni minimalne potrošačke korpe (56.868 din.) u kojoj se, između ostalog, nalazi samo oko 5 kilograma mesa, 500 grama ribe, 300 grama pavlake, po 200 grama mlečne čokolade, limuna i viršli, po 1 kilogram banana i pomorandži, po 3 litre jogurta, voćnog soka i mineralne vode itd. Na osnovu iznetog, kao prikladan zaključak nametnula se stara latinska izreka – Sapienti sat („Pametnom dosta”).