Skupa struja „tera” investitore?
Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Pune dve decenije (počev od 2006.) naš razvojni model se zasniva na privlačenju stranih direktnih investicija (SDI) pomoću finansijskih podsticaja iz budžeta (subvencija). Tokom perioda od 2015. do 2024. u zemlju se slivalo, u proseku, oko 3,5 milijardi evra novih SDI godišnje. Stranci, po pravilu, investiraju u neku državu da bi zaradili više nego što mogu u matičnoj, pre svega zahvaljujući jeftinoj radnoj snazi, nižim cenama sirovina i/ili energenata, subvencijama i poreskim olakšicama, širenju tržišta itd. Međutim, u poslednje vreme okolnosti se menjaju. Podaci Narodne banke Srbije (NBS) svedoče da je u 2025. priliv SDI iznosio 3,48 milijardi evra, što je čak za 34 odsto manje nego u 2024. (kada je zabeležen nivo od 5,23 mlrd. evra). Slutnje da dotok SDI jenjava potvrđuje i činjenica da je njihov priliv tokom prvog kvartala 2026. (369 mil. evra) u poređenju sa istim intervalom prethodne godine (772 mil. evra) bio manji čak za 52%!
Na zaključak da se atraktivnost Srbije kao destinacije za ulaganja smanjila upućuju i odluke nekada glavnih „perjanica” naše investicione politike („Drekslmajer”, „Beneton”, „Leoni” „Gorenje”…) da delimično ili sasvim redukuju proizvodnju i broj radnika koje angažuju. Očigledno je da su iščezle pogodnosti zbog kojih su stranci do sada rado ulagali svoj kapital u našu zemlju, poput niskih troškova radne snage i jeftinih energenata. Danas je prosečna bruto zarada (ukupan iznos koji plaćaju poslodavci) u Srbiji, izkazana u evrima, duplirana u odnosu na period pre pandemije (sa 700 u decembru 2019. na 1.365 evra u februaru 2026. godine). Ništa nije bolja situacija ni kada je u pitanju cena struje koju plaćaju privredni subjekti. Najnoviji podaci Evrostata (statističkog odeljenja EU) svedoče o tome da električna energija u Srbiji više nije najjeftinija u evropskim okvirima. U drugoj polovini 2025. u odnosu na isti period 2021. cena struje (sa uračunatim porezima i nametima) za preduzeća koja utroše između 500 i 1.999 MWh godišnje je povećana za čak 73,2%, što je daleko više od proseka EU (+26,1%). Veće poskupljenje električne energije tokom poslednje četiri godine zabeleženo je samo u Češkoj (+114,2%) i Mađarskoj (+104,4%). Na taj način je cena struje za privredu u Srbiji krajem prošle godine dostigla nivo od 82% EU proseka, što je značajno povećanje u odnosu na situaciju krajem 2021. kada je iznosila „samo” 60% proseka Unije.
U čak devet država članica EU cene električne energije za privredu u drugoj polovini 2025. su bile niže nego kod nas – u Finskoj (za 48,3%), Švedskoj (za 33,2%), na Malti (za 21,8%), u Španiji (za 12,5%), Poljskoj (za 10,6%), Letoniji (za 9,3%), Bugarskoj (za 6,6%), Estoniji (za 3,7%) i Hrvatskoj (za 3,6%). Struja je bila jeftinija i u državama Zapadnog Balkana – u Crnoj Gori (za 42%), BiH (za 27,4%) i Severnoj Makedoniji (za 19,3%).
Skuplja energija izaziva rast troškova poslovanja firmi, a to se, po pravilu, preliva na cene čitavog niza drugih proizvoda i usluga. S obzirom na to da je struja input u svim proizvodnim procesima njeno poskupljenje dovodi do rasta cene koštanja neenergetskih dobara. Imajući sve navedeneo u vidu, kristalno je jasno zbog čega preduzeća „muku muče” da održe svoje poslovanje.
