Ljubav prema Zrenjaninu i igri su naš recept za uspeh
U svetu koji se neprestano ubrzava, a zaborav nameće kao neminovnost, opstanak jedne institucije kulture duže od pola veka je svojevrsna filozofija. Dokaz je da zajednica ima čvrste korene i nepresušnuenergiju. Kulturno-umetničko društvo „GIK Banat – Pionir” je čuvar tradicije. Članovi smatraju da društvo koje ulaže u pesmu, igru i zajedništvo nikada ne može nestati. Radovan Rača Moldovan predsednik je i jedan od pokretača pomenutog kolektiva. Pod njegovim budnim okom „Pionir” već 50 godina privlači mlade naraštaje, osvaja brojna priznanja i odoleva izazovima.
Kako ste došli na ideju da folklor zaživi u tadašnjem građevinskom gigantu?
– KUD smo osnovali na inicijativu sindikalne i omladinske organizacije i uz veliku podršku svih zaposlenih. Bilo je to 22. marta 1976. godine. „GIK Banat” u to vreme nije vodio samo brigu o materijalu za brojna gradilišta, već se starao i o drugim aktivnostima. Često smo priređivali radne akcije gde se kuvalo, pevalo, igralo. Tako smo Ljuba Jović, Zoran Katić, Negovan Felbab, Čedomir Gavranić, Janoš Kečkeš, Ivica Lazić, Nikola Božović, Milan Bobot, ja i još nekolicina došli na ideju da osnujemo folklornu sekciju. Nedostatak devojaka „rešili” smo saradnjom sa „Slogom”. Pomogli su nam tadašnji direktori Brane Mirkov i Radovan Anđelov. Po raspadu GIK-a zahvalnost za kontinuitet dugujemo Slavku Zekiću i Krešimiru Ćoriću. Od početka smo imali orkestar, mušku i žensku pevačku grupu, čak i dramsku sekciju. Bila je nezamisliva bez Radovana Lukovića. Danas je uz nas Jovica Jašin.
Šta je bila Vaša polazna vizija? Da li ste uspeli da je očuvate?
– Želeli smo da damo svoj doprinos baštinjenju nacionalne kulture i prikažemo etno-muzikološko blago. Jedna od ideja bila je da vaspitavamo mlade da razumeju i vole izvorno stvaralaštvo. Sledeći korak bio je da igrači stečena znanja predstavljaju na koncertima, najpre u zemlji, potom sa velikom odgovornošću i u inostranstvu. Do danas nismo od toga odstupili.
Za 50 godina mnogi su bili deo „Pionira”. Bez čije pomoći ova priča ne bi bila ista?
– Za kvalitetan program bili su nam potrebni stručni koreografi. Prvi je bio student iz Bora, zatim Živa Somborski. „Pionir” se razvijao. Nastupi su bili sve ozbiljniji. Težili smo da stvorimo sopstveni kadar kroz obuku. Od malih nogu sa nama su Zoran Tošić i Jasmina Švarc kojima sam neizmerno zahvalan. Mlađi deo tima su: Sara Midović, Milica Eremić, Aleksa Knežević. Iškolovali smo stotine igrača. Sklopljeni su brojni brakovi koji i danas traju. Iz „Pionira” su potekla i mnoga imena koja danas imaju svoja društva u gradu. Moram da kažem, ne sarađujemo mnogo, ali mi je drago što smo im dali „vetar u leđa” da se bave onim što vole. No, kulturno-umetnički rad, nije samo igrati „dva levo i tri desno”.
Veliku zahvalnost dugujemo prijateljima, medijima, posebno listu „Zrenjanin”, Gradu, Kulturnom centru, Turističkoj organizaciji. Tu su roditelji naše dece, sportske i druge ustanove, KUD-ovi iz naseljenih mesta, Pokrajine, Republike. Otvoreni smo za svaku saradnju sa dobronamernima i onima koji poštuju naš rad.
Sve ove godine niste menjali kriterijume koje članovi moraju ispuniti?
– U „Pioniru” se sve može osim da se bude loš đak. Ne tolerišemo neodgovornost. Kod nas vlada princip da svi moraju međusobno da se uvažavaju. Mnogi nekadašnji članovi sada su u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU). Neki su postali lekari, profesori, privrednici. Raštrkali su se po celom svetu, ali na sve njih smo ponosni.
Kako „Pionir” doprinosi lokalnoj zajednici?
– Volimo Zrenjanin, Banat, ravnicu. Međunarodni festival folklora „Lala” organizujemo duže od dve decenije u vreme „Dana piva”. Ponašamo se odgovorno, kvalitetno i sa uvažavanjem svih saradnika. Svi naši gosti ostavili su Zrenjaninu više novca nego što košta njihov smeštaj, hrana, pokloni… Ipak, mnogo je važnije ono nematerijalno-ugled, poštovanje, reputacija. Žao mi je što u našem Gradu mnogi ne razumeju veličinu svega što radimo.
Učestvovali ste 2025. na Međunarodnom festivalu „Deca igraju za mir u svetu” u Kostariki. Kakvi su Vaši utisci?
– Zrenjaninci su se pokazali kao pravi mladi ambasadori. Predstavili smo se sa četiri igre iz Srbije. Pre svakog nastupa obratili smo se na engleskom, španskom, ali i na srpskom kako bi čuli naš jezik. Imali smo vremena da se upoznamo sa ovom divnom zemljom. Posetili smo farme za proizvodnju mleka, centar za zaštitu životinja i jedan od najlepših vodopada. Svakodnevno, zajedno smo učili. Na radionicama smo im pokazali igre iz Banata i Srbije. Pričali smo im o našoj kulturi, tradiciji, istoriji. Smeštaj je bio organizovan po kućama, gde smo stekli prijatelje za ceo život. Ovo je avantura koju ćemo svi pamtiti.
Na koji način ćete obeležiti jubilej?
– Svečana akademija zakazana je za 28. mart, u 16 časova, u velikoj sali Kulturnog centra. Okupiće se stari GIK-ovci, prvi osnivači, novi i stari igrači. Gosti nam stižu iz Rusije, Rumunije, Novog Sada, Kostolca, Aranđelovca, Sečnja. Pozvani su predstavnici Turističke organizacije i lokalne samouprave. Dodelićemo zahvalnice medijima koji su uvek uz nas.
