Nije bilo balona, niti slavljeničkih svećica. Izostali su pozdravni govori i čuvene nagrade koje su se duže od pola veka uručivale najuspešnijim zrenjaninskim neimarima svakog 1. aprila. To je, naime, dan kada je davne 1947. godine nastao građevinski gigant. U vremenu promena i specifičnih društvenih okolnosti, Građevinsko-industrijski kombinat (GIK) „Banat” je iščezao zajedno sa više hiljada zaposlenih. Da se to vreme ne bi zaboravilo, trojica gikovaca (Radovan Moldovan, Marko Kukolj i Dobrica Đurđević) i ove godine okupili su pedesetak nekadašnjih radnika iz ovog kolektiva.
– Cilj nam je da se viđamo, evociramo uspomene na jedno izuzetno vreme i preduzeće u kojem smo proveli nezaboravne dane. Iduće godine biće 80 godina od nastanka i dvadesetak godina od nestanka našeg moćnog GIK-a. Potrudićemo se da pozovemo što više nekadašnjih radnika – govore u jedan glas Moldovan, Kukolj i Đurđević.
Teško je preneti sve emocije izuzetnih graditelja sa Begeja. Okupili su se tesari, armirači, zidari, mehanizatori, inženjeri i rukovodioci brojnih gradilišta.
– Imali smo po dvadeset godina kada smo se zaposlili u GIK-u. Ostali smo do njegovog nestanka. Za to vreme stvorili smo na hiljade stambenih objekata, silosa, fabričkih hala, sportskih dvorana, mostova, puteva… Gikovci su podigli ovaj grad i ceo Banat, a svoje neimarsko umeće pokazivali smo i na inostranim gradilištima. Prava je šteta što smo ostali bez posla i što je olako nestao jedan tako moćan kolektiv – pričaju nam Pero Popović i Čedomir Gavrančić, zidar i armirač.
Naviru sećanja o poduhvatima u stambenim naseljima poput Male Amerike, Ruže Šulman, D2, D3, Lepe Brene, Bagljaša. Tada su, tokom samo jedne godine, 1976, gikovci izgradili 560 stanova! A stigli su i do Nemačke i Italije.
– Bilo je pravo zadovoljstvo raditi sa ljudima koji su imali toliko volje i elana. Nije se pitalo za radno vreme kada je neki posao valjalo završiti. Za mene lično najizazovniji objekat bio je most kod Ribnjaka „Ečka” – veli diplomirani inženjer arhitekture Stevan Zakić, koji se u društvu svojih kolega, Miodraga Mošorinskog i Slobodana Rackova, sa posebnim emocijama priseća vremena od pre pola veka. Na ovo okupljanje stigle su i dve dame, diplomirane inženjerke građevine Dušica Eremić i Ljiljana Ćurčin.
– Bila sam stipendista GIK-a i tu sam posle fakulteta savladala svu praktičnu nastavu iz građevine. Mnogo je bilo izazova, a po meni, najzahtevnije su bile gradnje industrijskih objekata poput Termoelektarne-toplane u Zrenjaninu ili IGM „Toza Marković” u Kikindi. Naravno, bilo je i na desetine drugih složenih građevinskih konstrukcija koje su naši neimari podizali i mogu biti ponosni na sve to – reči su Dušice Simljanić, koja je sa kolegom Mošorinskim više godina vodila Gikove objekte koji su građeni u Nemačkoj.
Kakvi su neimari bili iz ovog preduzeća potvrđuje stara fotografija na kojoj su trostruki šampioni države na radničkim igrama u tesarskoj struci: Ištvan Palfi, Šandor Almadi, Ištvan Almadi, Ivan Mesaroš i Andraš Hanjo.
– Bili su izuzetni radnici. Na državnim nadmetanjima pokazivali su da im nema premca u ovom poslu. Bila je tu plejada i drugih majstora svoga zanata. Ono što je posebno značajno jeste da je to bio jedan stabilan i uspešan kolektiv. Ja sam se kao tesar zaposlio davne 1962. godine. Vezuje me puno lepih uspomena. Ovo je sjajna prilika da se prisetimo tih dana – reči su osamdesetpetogodišnjeg Negovana Felbaba koji je bio izuzetan radnik i tesar.
Ovo je bila prilika da se spomene niz sjajnih graditelja sa Begeja koji nisu više sa nama. Oni su svojim radom dali ogroman doprinos afirmaciji neimarskog stvaralaštva, poput dugogodišnjeg direktora Branislava Mirkova.
Kraj večeri dočekan je uz stihove pesme „Stanite dani, stanite noći, stanite godine, hoću da živim i srcu ispunim želje sve…” Postignut je dogovor za sledeće druženje narednog aprila.
NIKOLA BOŽOVIĆ FOTO: STOJAN POPOV i N. BOŽOVIĆ
ODBOJKAŠI ŠAMPIONI
GIK „Banat”, odnosno GRO „Pionir”, bio je poznat i po društvenoj odgovornosti. Tako je ovdašnji odbojkaški klub 1975. godine bio prvak države, a najvećim delom finansiran je iz sredstava ovog kolektiva. Slično je i sa KUD „Pionir” koji je ovih dana obeležio 50 godina postojanja.
BOLNICA
Poseban građevinski i arhitektonski poduhvat kojim se i danas Banaćani ponose jeste zrenjaninska Bolnica. Naime, duže od dve decenije podizali su je GIK-ovi neimari. Slična je bolnica „Rebro” u Zagrebu. Projekat je realizovan uz veliku solidardnost građana srednjeg Banata. Oni su za njegovu izgradnju izdvajali namenska sredstva putem samodoprinosa.
KOMBINAT
GIK „Banat” je bio organizaciono složen kolektiv u čijem sastavu su bile četiri radne organizacije: „Pionir” (Zrenjanin), „Severni Banat” (Kikinda), „Standard beton” (Bela Crkva) i „Obnova” (Vršac). Ukupno je zapošljavao oko 4.700 radnika. Imovina zrenjaninskog građevinskog giganta prodata je u stečaju oktobra 2012. godine za 202,6 miliona dinara preduzeću „Intergradnja grup”.
