Isidora, Aleksandra i Marija bile su zaposlene na neodređeno, a onda su ostale trudne. Nakon što se vratila na posao Isidoru je, umesto tople dobrodošlice, sačekao otkaz.
– Tokom porodiljskog sam stalno bila u kontaktu s ljudima u firmi i nijednog trenutka nisam pomislila da ću ostati bez posla – priča ona.
Aleksandra i Marija su po povratku prebačene na niže pozicije. Mariji su objasnili da je to jedino mesto koje mogu da nađu za nju ili da je proglase tehnološkim viškom.
– Saznala sam da su malo pre mog povratka zaposlili nove radnike u sektoru u kojem sam radila, tako da nije tačno da nije bilo bolje pozicije za mene. Nisam jedina kojoj se desilo da me gledaju kao na početnika, jer imam malo dete – kaže Marija.
Za Aleksandru niža pozicija je, međutim, značila samo odlaganje gubitka posla. Otkaz ju je sačekao kada je počela da koristi pravo na bolovanje radi nege deteta.
– Ćerke su mi bile bolesne i nisu mogle u vrtić. Saopštili su mi da ću dobiti otkaz, jer nisam završila posao čim sam se vratila – priča Aleksandra.
RUPE U ZAKONU DOZVOLJAVAJU IZIGRAVANJE
Ovo su samo neka od svedočanstava žena koje su se za pomoć obratile Udruženju za radna prava „Roza”. Da je sličnih slučajeva sve više, pokazuje podatak da su u periodu od novembra do marta, šest od ukupno osam prijava na kršenje radnih prava podnele trudnice i porodilje, što ranije nije bilo uobičajeno, naglašavaju iz „Roze”.
– Vidljivije su priče žena koje su radile za stalno. Kada je u pitanju angažovanje po privremeno povremenim ugovorima ili ugovorima preko agencija, po kojim nemaju pravo na plaćeno bolovanje, česti su slučajevi da se radnicama koje ostanu u drugom stanju ugovor ne produži. Poslodavci su na taj način zaštićeni i tu ne može mnogo da se uradi – priča predsednica „Roze”, Milica Lupšor.
Ono što je za većinu takvih slučajeva zajedničko jeste da se umesto otkaza radnicama nudi da potpišu sporazumni raskid ugovora. Kako Lupšor objašnjava, na taj način poslodavac nije u obavezi da isplati otpremninu, ali radnice gube pravo na naknadu usled nezaposlenosti Nacionalne službe za zapošljavanje.
Sporazumnim raskidom ugovora poslodavci izbegavaju da zaposlene proglase tehnološkim viškom, jer im u tom slučaju zakon zabranjuje da u naredna tri meseca nekoga angažuju na istoj poziciji. Međutim, i tom zakonskom ograničenju našli su doskočicu.
– Poslodavci u tim slučajevima promene ime pozicije i odmah zaposle novog radnika, što je jako teško dokazati – ističe naša sagovornica.
KOČI IH STRAH OD POSTUPKA I NESOLIDARNOST
Žene se jako retko odlučuju da javno ukažu na kršenje radnih prava koje doživljavaju posle porodiljskog odsustva. Prijave podnose tek kad se radni odnos prekine, poručuju iz Udruženja samostalnih sindikata „Sloga”.
– Često usmeno primamo žalbe, ali bez saglasnosti da o problemu javno i konkretno istupimo – uz navođenje imena ili odobrenja za podnošenje tužbi protiv poslodavaca – objašnjava Vladimir Radosavljević, potpredsednik „Sloge”.
Tako ni sindikati ni nevladine organizacije nemaju precizne podatke o stvarnim razmerama problema, ali pretpostavljaju da je broj ovakvih slučajeva i poslodavaca koji ugrožavaju prava trudnica i porodilja ogroman.
– Naše društvo definiše patrijarhalna tradicija vaspitanja koja je rezultirala time da se položaj žene definiše kao podređen, a ukazivanje na probleme kojima su izložene sramotno – primećuje naš sagovornik.
Uprkos tome, u proteklom periodu primetno je da radnice sve hrabrije istupaju i češće upozoravaju na izazove na koje nailaze, primećuju u „Rozi”.
– Uglavnom su o svom problemu spremne da pričaju mlađe žene, naročito ukoliko imaju podršku u porodici – kaže Lupšor.
PRAVNA ZAŠTITA POSTOJI, ALI JE NEEFIKASNA
Osnovni razlog za rasprostranjeno kršenje prava porodilja i majki sindikati vide u Zakonu o radu koji se ni u jednom segmentu ne bavi pitanjem njihove zaštite. Vladimir Radosavljević iz „Sloge” objašnjava da su rad na određeno vreme i angažovanje preko agencija za privremene i povremene poslove u zakonu regulisani tako da ostanak u drugom stanju znači i prestanak radnog odnosa.
Stručnjak za radno pravo Mario Reljanović, međutim, podseća da Zakon o radu ipak štiti zaposlene trudnice i porodilje, kao i da za sve važi isto zaštitno pravilo – ne može im se otkazati ugovor o radu zbog činjenice da su ostale u drugom stanju. Ukoliko mogu da dokažu da je trudnoća jedini razlog zbog kojeg je poslodavac raskinuo ugovor, u pitanju je diskriminacija.
Vraćanje radnica na niže pozicije, takođe je nezakonito i zabranjeno, kako Zakonom o radu, tako i Zakonom o zabrani diskriminacije, objašnjava naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, problem je u tome što se diskriminacija pred sudovima u Srbiji teško dokazuje, postupci dugo traju i sudije nisu uvek dobro obučene i senzibilisane da primene antidiskriminacione propise.
– Pravna zaštita postoji, ali se veoma teško i neefikasno sprovodi, što poslodavce stavlja u lagodan položaj kršenja zakona bez prevelike brige o potencijalnim sankcijama – objašnjava Reljanović.
Ukoliko veruju da im je pravo povređeno, oštećene mogu pokrenuti radni spor ili spor zbog diskriminacije. Takođe se u nekim slučajevima mogu obratiti i Povereniku za zaštitu ravnopravnosti ili žaliti inspekciji rada – mada će se inspekcija u većini slučajeva oglasiti nenadležnom, kaže Reljanović.
USKLADITI STRATEGIJU I PRAKSU
Za to vreme, Vlada usvaja nove mere kako bi podstakla rađanje i zaustavila negativan trend pada stope nataliteta. Ove godine jednokratna finansijska pomoć za rođenje prvog deteta uvećana je sa 100 hiljada na 300 hiljada dinara, a po osnovu rođenja deteta majke stiču pravo na novčanu pomoć prilikom kupovine prve nekretnine.
Borba protiv diskriminacije majki i žena koje planiraju da imaju porodicu na tržištu rada nije deo tog paketa. U odgovorima koje su našoj redakciji dostavili iz Ministarstva ne negiraju da takvi slučajevi postoje i oštro ih osuđuju, ali kažu da je to jedino što mogu da urade, budući da radne odnose reguliše Zakon o radu.
Ocenjuju da je potrebno podići svest o važnosti ove teme i podvlače da je diskriminacija neprihvatljiva.
– Svedoci smo da se ovo i dalje dešava. Kandidatkinje su suočene sa pitanjima da li i kada planiraju dete već prilikom prvih razgovora za posao. Ono što mi radimo jeste ohrabrivanje žena da štite svoje prava i ukazuju na situacije u kojima su se našle zbog toga što su trudnice ili majke – kažu iz Ministarstva.
Sistemska podrška tako ostaje samo za rađanje, a za pravo na rad – samo tapšanje po leđima.
Jovana Šormaz
Foto: Medija centar Beograd, Sanja Kljajić i Jovan Drndak Njegović
INSPEKCIJA NALAGALA REGENERACIJU RADNOG ODNOSA
Od ukupnog broja pritužbi zbog kršenja Zakona o radu tokom prošle godine, oko 40 odsto podnele su žene, a u prvom kvartalu 2022. godine 55 odsto (16 od 29), pokazuju podaci Odseka inspekcije rada Zrenjanin.
Žalbe koje su trudnice podnosile inspekciji rada u toku prošle godine najčešće su se odnosile na prestanak radnog odnosa zbog zatvaranja firmi. Nakon izlaska na teren inspektori su nalagali da im se reintegriše radni odnos, tako što će ih poslodavci prijaviti na obavezno socijalno osiguranje, odnosno vratiti u status osiguranog lica. Iako su to učinili, zbog prekršaja Zakona o radu, inspektori su podnosili zahteve za pokretanje prekršajnog postupka protiv njih, objašnjavaju iz Inspektorata za rad.
Sugrađani su se obraćali i zbog prestanka radnog odnosa, neisplaćenih zarada, nedostavljanja obračuna zarade i neisplaćenih putnih troškova.
POTREBNA SU FLEKSIBILNIJA ZAKONSKA REŠENJA
Osnovna zamerka na Zakon o radu jeste nedostatak savremenih rešenja prilikom korišćenja porodiljskog i odsustva radi nege deteta, smatra Mario Reljanović.
Iako je Zakon predvideo da otac može koristiti odsustvo, država nije do sada posebno promovisala ovu mogućnost niti edukovala roditelje o njoj. Iz tog razloga procenat očeva koji je koriste je zanemariv, kaže on.
– Istovremeno, ne postoje mnoga fleksibilna rešenja koja su moguća u drugim državama, kao što je deljeno korišćenje odsustva između oba roditelja, rad s nepunim radnim vremenom i postepeni povratak na posao – objašnjava pravnik.
Takođe, period koji se računa svim ženama za obračun naknade od 18 meseci unazad, kao i sama formula za obračun naknade, jedinstveno su loši kada je reč o uporednim rešenjima u Evropi.
Prema njegovim rečima, u prethodnim godinama došlo je do normativnih izmena koje sprečavaju situaciju da trudna žena koja je u radnom odnosu na određeno vreme, istekom tog ugovora pređe u nezaposlene. Na taj način, po sili zakona, radni odnos produžava se i nakon roka na koji je zaključen. To je dobro rešenje, jer garantuje opstanak radnog odnosa bar do dana povratka zaposlene sa odsustva.
