Zrenjanin, koji se s pravom naziva i gradom horova, od februara 2018. godine bogatiji je za još jedan. „Zrenjaninski kamerni hor” osnovala je dirigentkinja Andrea Poša, nakon završenih studija muzičke pedagogije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i dugogodišnjeg iskustva u horskom pevanju. Osnovu priče o „Zrenjaninskom kamernom horu” čini entuzijazam mlade dirigentkinje kao i posvećenih pevača, iskusnih, ali i onih koji će to tek postati.
Hor je do sada nastupao na mnogim manifestacijama, između ostalih: na horskom festivalu „Slobodan Bursać”, festivalu „Novi prostori”, u predstavi pozorišta Patos iz Smedereva „Unutrašnja svetla”, na humanitarnom koncertu „Nebojši za klarinet”, zatim kao gosti u predstavi „Indigo” u saradnji sa kreativnim centrom „CEKOM”, na otvaranju samostalne izložbe slika Jovanke Kuzmanović.
OSTAJU I POSLE PROBA
Ideju o osnivanju hora Andrea Poša je dobila na kraju osnovnih studija, ali su na njenu ljubav prema horskoj muzici, još dok je bila u Muzičkoj školi „Josif Marinković”, uticali profesori i dirigenti Zorica Kozlovački, Tatjana Ostojić i Vuk Milanović.
– Posle završnog koncerta iz horskog praktikuma na Akademiji, profesorka horskog dirigovanja Tatjana Ostojić rekla mi je da bi bilo dobro da se time bavim i da je veoma zadovoljna kako sam pripremila hor za koncert.
Podršku su mi pružili otac i prijatelji, koji su često govorili da jedva čekaju da osnujem hor kako bismo zajedno muzicirali, a koji su deo priče o Zrenjaninskom kamernom horu od prve audicije. Osnivanje hora je za mene bio veliki izazov ali sam shvatila da nemam šta da izgubim ako pokušam. Kada sam skupila hrabrosti, osmislila sam plan i program, repertoar i pronašla prostor za horske probe – priča Andrea Poša.
Posebno joj je drago što nakon proba članovi ostaju da popričaju i naprave planove za dalji rad. Andrea sa pevačima piše aranžmane, a muzička priča Zrenjaninskog kamernog hora za nju je odmor od svakodnevnice i vetar u leđa za sve druge obaveze.
– Želja mi je, kao i mojim pevačima, da ova priča potraje i da sarađujemo sa drugim izvanrednim horovima iz Zrenjanina i šire – dodaje naša sagovornica.
VESELA DRUŽINA NEKIH DOBRIH FACA
Veliku pomoć i podršku od prvog dana funkcionisanja Zrenjaninskog kamernog hora Andrei pruža otac Andrija Poša, glumac Lutkarske scene zrenjaninskog Narodnog pozorišta. Kako kaže za naš list, svaka proba donosi mu veliku radost, a posebno naglašava to da članove ovog mladog hora povezuju druženje, kreativnost, maštanje i zajednički planovi za budućnost.
– Mi smo velika, srećna, raznolika i vesela družina nekih dobrih faca, punih ljubavi za ono što radimo. Dobio sam predivan komentar za naš nastup na nedavno održanom festivalu „Slobodan Bursać”, a glasi: bilo je zadovoljstvo gledati vas tako razdragane, ostanite uvek takvi. I sad šta više reći – kroz osmeh priča Andrija Poša.
Njegove reči o toploj atmosferi u Zrenjaninskom kamernom horu potvrđuju i članice Jasna Popović i Danijela Grubački.
– Kada sam pozvana da se priključim horu, osetila sam momentalnu povezanost sa svim članovima. Imala sam tu čast da moj prvi veći nastup sa njima bude na „Bursać festivalu”. Zabavljali smo se na bini, zabavljamo se i na probama ali i ozbiljno radimo, tako da je moja želja samo jedna – da što duže trajemo – kaže Jasna Popović.
Svoju dugogodišnju želju da zapeva u nekom od ovdašnjih horova Danijela Grubački je ispunila pridruživanjem Zrenjaninskom kamernom horu svoje drugarice Andree.
– Uz njenu energiju i entuzijazam, kao i ostale članove koji uživaju isto koliko i ja, svaka proba za mene je lek protiv svakodnevice. Probe su upravo onih nekoliko sati muzike, smeha, kreativnosti ali i kvalitetnog rada gde se odmorim od svih obaveza i skupim snagu i elan za naredni dan – ističe Danijela Grubački.
Iako odnedavno na zrenjaninskoj sceni, uz mladu i perspektivnu dirigentkinju, Zrenjaninski kamerni hor ima velike planove. Kako su pokazali na dosadašnjim nastupima, muzika u njihovom izvođenju pleni i razgaljuje publiku.
O HORU KROZ PESMU
Dušan Kalejski se odlučio da, umesto izjave, za naš list napiše pesmu i njome prenese svoju ljubav prema horskom pevanju:
U našem malom horu, čudna harmonija vlada,
od prelepih tonova, do ljudskoga sklada.
Proba svaka, laka, živote nama boji;
Dijafragmom punom diši i nepce odvoji!
Priča naša traje, eto već dva leta,
mi smo strela ljubavi, radost naša meta.
„Ukutula”, „Sijahamba” i „Bout banana”…
Dobri moji, pevao bih, s vama svakog dana!
ČLANOVI HORA
Olgica Rakić, Dunja Milić, Dunja Rančić, Mirjana Ćuk, Ana Sakač, Tatjana Tegeltija, Danijela Grubački, Jasna Popović, Jovana Milojević, Vladislava Savić Milićević, Gordana Raković, Tatjana Jovanović, Andrea Mićević, Andrija Poša, Dušan Kalejski, Zoran Gerbeš, Zoran Veličković, Vladimir Živković, Luka Ninčić i Saša Pertić.
PEVANjE JAČA SAMOPOUZDANjE
Jedna od članica Hora Mirjana Ćuk svoj radni vek provela je u Narodnom pozorištu „Toša Jovanović” kao inspicijentkinja, sve do odlaska u invalidsku penziju. Pevanje je njena ljubav, ali i terapija.
– Pre godinu dana, zahvaljujući Andrejinoj ideji i njenom entuzijazmu, vratila sam se mladalačkoj strasti i životnoj ljubavi – muzici i pevanju. Probe i nastupi su mi omogućili da sa sebe stresem par mučnih godina suočavanja sa bolešću, lečenjem i oporavkom, te odlaskom u ivalidsku penziju. Pevanje je korisno za emotivno stanje, poboljšava držanja tela i jača samopouzdanje. To je pozitivna terapija koja mi je pomogla da se oporavim od depresije i postoperativnih trauma. Muzika i divni ljudi su siguran recept da se život popravi i preporučujem svima da se angažuju u nekom od mnogobrojnih zrenjaninskih horova i puste da ih pevanje leči – poručuje Mirjana Ćuk.
OBAVEZNE VEŽBE I UPEVAVANjE
U Zrenjaninskom kamernom horu ima i iskusnih pevača. Olgica Rakić je talenat za muziku nasledila sa majčine strane. Kako kaže, u njenoj kući se oduvek pevalo i sviralo.
– Sviram nekoliko instrumenata, a bavim se pevanjem od svoje petnaeste godine. Na probama Hora učimo pravilno disanje, radimo vežbe, upevavanje je obavezno, i tek nakon takvog uvoda na red dolazi pevanje onoga što smo odabrali za repertoar. To je vežbanje tela, duha, memorije, razmena predivne energije i fantastično druženje – naglašava Olgica Rakić.
