Kod naših ljudi i dve i po decenije posle velikog talasa otkupa društvenih stanova nije u dovoljnoj meri zaživela svest da su oni, nekadašnji stanari, sada vlasnici, kako stanova, tako i svega ostalog u zgradama: krovova, oluka, instalacija. Tamo gde su upravnici zgrada (ulaza) mlađi i otresitiji ljudi i gde je više mlađih stanara, održavanje je dobro. Ako je upravnik zgrade izabran na nekom na brzinu održanom sastanku, a pri tome je zaposlen u firmici koja obavlja ove poslove, ili je na neki „pogodan način” povezan sa njom, dešava se, blago rečeno, svašta – rečeno je, između ostalog, na tribini posvećenoj obuci stanara za upravljanje zgradama, održanoj prošlog petka u Klubu „Dositej”.
– Najbolje je biti „sam svoj upravnik”. Ja se, bez lažne skromnosti, mogu pohvaliti da u zgradi u kojoj živim, u Ruže Šulman 45 koju i „dužim”, stvari funkcionišu kako treba. Popravljamo krov, regulisali smo odnos sa distributerom kablovske televizije, tako što smo ga primorali da ukloni opremu koju je bez pitanja postavio. Srećna je okolnost da stanari ozbiljno shvataju kako stoje stvari, pa se fond za popravke dobro puni. U principu, tražimo više ponuda za svaki krupniji posao u vezi sa održavanjem zgrade. Opšteg prvila nema: nekada je bolje imati za saradnika određenu firmu, a nekad je bolje za svaki posao angažovati drugog, za kog znate da radi kvalitetno i da je pouzdan – istakla je Biljana Veličković, upravnica zgrade (ulaza) u kojoj živi i iznela svoja, iako ne baš laka, ali uspešna iskustva u radu na održavanju zgrade.
Tribinu je organizovao Zrenjaninski socijalni forum, a više korisnih saveta učesnicima je dao diplomirani pravnik Goran Markov. On je ukazao da stanari treba da koriste svoja zakonska prava, jer, kad se malo bolje prouče, uočljivo je da ona nisu mala. M. S-n.
