Ne štedi se tamo gde kaplje, nego gde curi!
Piše: dr Dejan Molnar,
vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
U medijima se pojavila informacija „da je Ministarstvo finansija donelo odluku da se ovogodišnji budžeti svih lokalnih samouprava u Srbiji smanje za 10 do 12 odsto”. Za sada nema zvanične potvrde o tačnosti ovih navoda. Koliko su kase gradova i opština važne za javne finansije Srbije, odnosno da li bi na ovakav način mogao u dovoljnoj meri da se smanji deficit u državnoj kasi?
Prilikom usvajanja budžeta za 2021. godinu bilo je predviđeno da konsolidovani fiskalni deficit iznosi oko 1,5 milijardi evra (oko 3% bruto domaćeg proizvoda). Pošlo se od toga da neće biti dodatnih izdataka za borbu protiv korona virusa. Međutim, i u ovoj godini se nastavilo sa realizacijom određenih programa pomoći privredi i građanima. Zato je već 22. aprila usvojen rebalans republičkog budžeta, kojim je manjak povećan na 6,9% BDP-a (rast za oko 2 milijarde evra). Pri tome, budžetski deficit treba držati na nivou od oko 1% BDP-a kako bi javne finansije bile održive.
Prema podacima Ministarstva finansija, udeo izdataka gradova i opština u ukupnim javnim rashodima se smanjuje – iznosio je 14,12% u 2019, 11,55% u 2020, a u prvom kvartalu (januar-mart) 2021. godine „svega” 10,27%. Istovremeno, rashodi za zaposlene u javnom sektoru beleže porast udela u ukupnim javnim rashodima: sa 22,55% u 2019, 21,46% (2020) do čak 25,21% u prvom kvartalu tekuće godine. Primetan je i rast udela subvencija države u ukupnim javnim rashodima (pre svega zbog mera u borbi protiv korona virusa) – sa 4,1% u 2019, na 8,4% u prošloj godini.
Ogromni fiskalni stimulansi (budžetska potrošnja) u 2020. godini su, po svemu sudeći, bili neizbežni. Sprečena je ekonomska katastrofa, a problemi su odloženi. U narednom periodu ćemo se boriti sa rastućim budžetskim deficitom i javnim dugom. Smanjenje rashoda je prvi korak u pravcu redukovanja proračunskog deficita i sprečavanja daljeg porasta javnog duga. Da li treba „rezati” budžete ovog nivoa vlasti? Zakon o lokalnoj samoupravi propisuje čitav niz nadležnosti gradova i opština – obavljanje komunalnih delatnosti, usluga lokalnog javnog prevoza, izgradnja i održavanje lokalnih puteva i ulica, pružanje usluga iz oblasti prosvete, kulture, zdravstvene i socijalne zaštite, dečije zaštite, sporta i fizičke kulture, zaštite životne sredine i brojne druge.
Sredstava za sve ionako nema dovoljno, a podaci ukazuju na to da je tokom pandemije finansijski položaj gradova i opština pogoršan. Možda bi bilo bolje da se odgovarajuće uštede ostvare u onim oblastima gde ima više osnova za racionalnije trošenje (na primer, podrška centralnog nivoa države ili izdaci za zaposlene u javnom sektoru). Naime, pomoć (subvencije) treba usmeravati isključivo ka onim građanima i preduzećima koji su najviše pogođeni krizom.
Neselektivan pristup prilikom isplate pomoći (i onima koji imaju dobre poslovne rezultate, te svim punoletnim građanima) se ne može oceniti kao ekonomski opravdan. Preporuka je da se budžeti gradova i opština ne smanjuju pre nego što se sprovedu mere racionalizacije u navedenim segmentima.
