U Pragu postoji Zlatna ulica u kojoj su nekada živeli alhemičari. Njihov zadatak je bio da pretvaraju običan metal u najplemenitiji. Tako je od davnina zlatarski posao pripadao odabranim ljudima koji su obilazili svet od istoka do zapada u potrazi za skrivenim tajnama ovog zanata. Zrenjaninska porodica Ormai više od osam decenija je sinonim za postojanost i kvalitet u izradi nakita.
Osnivač Zlatare koja se nalazi u Savezničkoj ulici broj 5 je Deže Ormai. Rođen je za vreme Prvog svetskog rata 1914. godine, a zanat je učio od svog imenjaka, starog zrenjaninskog zlatara, Dežea Kona. Kada je nakon dužeg izučavanja, usavršavanja, truda i rada savladao potrebne veštine, 1938. godine otvorio je svoju radnju sa radionicom.
Danas, tradiciju ponosno čuvaju Laslo i njegovi sinovi Tamaš i Atila Ormai, spremni da odgovore i najzahtevnijim mušterijama. Za naš list pričaju o počecima, izazovima u poslu, potražnji, željama kupaca, planovima za budućnost.
– Od 1928. do 1937. godine Deže Ormai je učio kujundžinski zanat, 1938. godine, nakon odsluženog vojnog roka položio je sa velikim uspehom majstorski ispit i otvorio prvu zlatarsku radnju. Početni koraci su bili najteži zbog nedostatka alata koji se pravio kod raznih majstora. U to vreme nisu se koristile peći za topljenje kao danas, već se zlato topilo u bezčvornom oblikovanom (specijalnom) uglju – započinje Laslo Ormai.
Zlatar je oduvek bio zanatlija od prestiža kod kojeg su dolazili i bogati i siromašni. Oni koji su celog života štedeli kako bi za važnu životnu priliku priuštili najfiniji komad nakita, do onih koji ne pitaju za cenu.
ZA SVE JE POTREBNA LjUBAV
Da bi se pronašao odgovarajući prsten, burma, lančić, narukvica ili sat, za sebe ili dragu osobu nije ni malo lako. Zato je savet stručnjaka od velike pomoći svakom kupcu. Koje kvalitete treba da ima neko ko se ovom strukom bavi, objasnio nam je vlasnik „Ormaija”.
– Najvažnije je voleti zlatarski zanat, a talenat je druga neizostavna komponenta. Konkretan smer za taj zanat u školi nikada nije postojao. Uvek se učilo od najstarijeg majstora, onog koji je vodio radionicu i odlučivao o svemu. Mene su u tajne zlatarstva uveli deda Deže i otac Atila kada sam imao svega deset godina. Izuzetno me je zanimao taj posao te sam učio sa velikom ljubavlju. Ništa mi nije bilo teško. Pažljivo sam slušao starije, „upijao” svaku njihovu reč, imao strpljenja i razmišljao kako ću sve to što sam naučio, jednoga dana, primenjivati u svojoj radionici.
To se i desilo. Međutim, moje školovanje i usavršavanje još uvek traju, jer se zahtevi i tržište menjaju, da bismo opstali moramo da se prilagodimo i pratimo trendove. Svakoga dana se nauči nešto novo, a da se uđe u sve tajne zanata potrebne su godine rada – kaže naš sagovornik.
Trenutno izrađuju nakit od 14, 18 i 22 karatnog zlata. Kako u „Ormaiu” objašnjavaju, finoća 585 tj. 14 karata se dobija legiranjem čistog zlata finoće 999 specijalnim legurama, kao i bakrom i srebrom. Belo zlato, koje je sve traženije, kažu ne postoji u prirodi. Ono se, takođe, dobija legiranjem čistog zlata.
RUČNI RAD JE NAJCENjENIJI
– U našoj radionici je moguće odraditi skoro sve vrste popravki nakita, bilo da je od srebra, žutog ili belog zlata. Svaka popravka je specifična, uvek treba biti skoncentrisan pri radu. U poslednje vreme više se traže burme, vereničko i prstenje sa brilijantima, ali kupci žele da budu od belog zlata. Mlađi češće traže moderniji, dok starije mušterije više insistiraju na ručno rađenom nakitu.
Međutim, primetno je da se i mlađe generacije odlučuju za ručno rađeni nakit, jer je njegova izrada kvalitetnija i pouzdanija od mašinskog. Nekada su pravljene samo glatke, polu oble burme, dok danas radimo burme u svim oblicima, bojama i dezenima. Kod nas mušterije mogu da pronađu više od 1.000 modela burmi, a spremni smo da radimo i po željama kupaca – objašnjava Laslo Ormai.
Danas skoro sve zlatare proizvode nakit mašinski jer je proces brži i jeftiniji. Kako kaže naš sagovornik, i u „Ormaiju” dosta koriste mašine i modernu tehnologiju, ali se radi i ručno, uz poštovanje starih običaja izrade. Prva faza je mehanička obrada, a nakon toga koriste se razne vrste manuelne obrade zlata, koje nisu nimalo lake i iziskuju dosta vremena i strpljenja.
– „Zlatnih” dvehiljaditih godina zlato je bilo četvorostruko jeftinije nego danas. U to vreme radile su se tri, četiri zlatne krune godišnje, po posebnim željama smo pravili šnale za kosu, kaiševe, leptir mašne. Kupovna moć mušterija je bila mnogo veća nego danas. A posle Drugog svetskog rata nakit se više pravio od srebra jer je zlato bilo nepristupačno za većinu stanovništva – priseća se zrenjaninski juvelir.
Za vreme pandemije korona virusa i Zlatara „Ormai” je imala manje prometa, ali je uspela da opstane i zadrži sve radnike. Prate savremene načine prodaje te je i na sajtu dostupan velik deo asortimana (nakit i satovi).
NA MLAĐIMA SVET OSTAJE
– Mi kao četvrta generacija zlatare „Ormai” trudićemo se da nastavimo stopama pradede, dede i oca. Želja nam je da sačuvamo tradiciju i kvalitet koji staje u 83 godine rada i da razvijamo posao. Krenuli smo na zanat kada nam je bilo 14 ili 15 godina, ali svakoga dana naučimo nešto novo. Radimo na tome da jednog dana budemo majstori na koje će i naši preci, stari majstori, ali i naša deca biti ponosni – kažu Atila i Tamaš Ormai.
Miroslava Malbaški
Foto: Jovan Drndak Njegović
i arhiva porodice Ormai
