Zrenjaninci (ni)su samoubice?
Piše: Dalibor Bubnjević
Zašto sugrađani najradije odlaze u Novi Sad? Najčešći odgovor ljubitelja tzv. glavnog grada Vojvodine je da se tamo uvek nešto dešava. Međutim, ti isti pojedinci nemaju objašnjenje zašto ne učestvuju u sličnim manifestacijama u rodnom gradu. Na primer, prethodnog vikenda smo bili svedoci uspešno organizovanog polumaratona. Opravdano se postavlja pitanje gde su bili pomenuti utučeni sugrađni koji ne pronalaze razonodu u Zrenjaninu?
Očito je da još mnogo mora da se radi na razvoju građanskog duha u našoj sredini. Filharmonija je studija slučaja za primer. Ona je (po)kazala kako se učmala sredina može razbuditi. Štaviše, dosegla je nivo da se na koncerte dolazi sat, dva ranije, kako bi se zauzelo mesto. Zrenjaninska filharmonija je predočila formulu uspeha! Neophodno je kreirati jedinstveni proizvod u kome učešće imaju pojedinci sa ovih prostora.
Sledstveno navedenom, umnogome problem odsustva angažovanja publike leži u našem mentalitetu. Stiče se utisak da nam više godi da iz topline doma svoga kritikujemo, negoli da uzmemo učešće. Nedavni humanitarni bazar na Motelu potvrđuje naše slutnje. Više je bilo podržavalaca manifestacije (gostiju sa strane) nego domaćina.
Uvažavajući sve navedeno, ukoliko želimo da Zrenjanin zaista bude grad, moramo se razmrdati! Nije dovoljno biti ciničan i destruktivan. Te osobine su podesne za samoubice. Pretpostavljam da mi ne pripadamo navedenoj skupini…