Tridesetjednogodišnji Tivadar Borbelj primer je posvećenosti lokalnoj zajednici i svestranosti. Dan mu je ispunjen mnogobrojnim aktivnostima. Godinama se bavi novinarstvom. Dopisnik je nekoliko štampanih medija i internet stranica na mađarskom i srpskom jeziku. Povremeno radi i kao učitelj u boravku u Osnovnoj školi „Servo Mihalj”. Član je Saveta Mesne zajednice Mužlja od 2013. godine. Angažovan je i kao aktivista u KUD-u „Petefi Šandor”. Njegova ljubav i polje na kojem se usavršava jeste fotografija, naročito prirode. Dodaje da je i član Kluba slikara amatera, Crvenog krsta i ženskog Rukometnog kluba „Lehel”.
– Najviše uživam kada sam u društvu dece. Zajedno sa učiteljicama i roditeljima, trudim se da ih izvedem na pravi put, put znanja, poštovanja i ljudskosti. Njihovi osmesi i zagrljaji su za mene najveća zahvalnost i dokaz da sam učinio nešto lepo i korisno.
U svim „ulogama” veoma ste posvećeni zajednici. Šta vas motiviše u tome? Mnogi mladi gledaju da što pre odu iz manje sredine.
– Rođen sam i odrastao u Mužlji. Kao deo njene zajednice osećam potrebu da kroz rad na unapređenju mog naseljenog mesta uzvratim svu podršku, poštovanje i dobrotu meštana, koje sam dobijao tokom školovanja i odrastanja. Ponosam sam na svoje roditelje! Oni su moj uzor. Okružen sam pravim prijateljima. Deo sam takve zajednice koja ume da prepozna i da uzvrati rad, trud i zalaganje.
Kakva je situacija u Mužlji po pitanju odlaska ljudi?
– Stanje nije ni bolje, ni gore od drugih manjih ili većih sredina. Mladi ljudi i oni u srednjim godinama najviše odlaze u Nemačku, Austriju i u Mađarsku. Potreba za sigurnijim životom, uređenijim standardom i platom dovela je do tog talasa odlazaka. Ne treba ih osuđivati, nego im pružiti prijateljsku podršku i učiniti sve da se jednog dana ipak vrate u svoje mesto. Mi koji smo ostali, rado ih očekujemo. Ima i onih, pre svega mladih, koji su se posle nekoliko godina boravka u inostranstvu vratili i ovde osnovali porodice.
Značajnu podršku vašoj Mesnoj zajednici pružaju i mađarska Vlada i fondacije. Da li je novčana potpora presudna za opstanak neke manje zajednice?
– Nije najbitnija, ali jeste značajna potpora za opstanak i razvoj zajednice i društva. Vlada Mađarske, kroz fondacije, decenijama pruža podršku Mađarima koji žive na ovim prostorima, i koji vide svoju budućnost u široj ili bližoj okolini. Tu pre svega mislim na pomoć u školovanju dece od vrtića do fakulteta, zatim podršku poljoprivrednicima, mladim bračnim parovima, mladima sa novim poslovnim idejama, privrednicima, preduzećima, civilnim organizacijama.
U Mužlji ima više od 25 civilnih organizacija i udruženja. Koliko je važno da sadržaj koji nude bude raznovrstan i prilagođen mlađim generacijama?
– Ovi kolektivi su ponos svih meštana. Njihovi članovi svakodnevno rade na očuvanju i negovanju maternjeg jezika, kulture i običaja Mađara koji žive na ovim prostorima. Bitan deo rada mužljanskih organizacija jeste i da mlade uključe u svoje aktivnosti. Nedavno je osnovan i Klub ljubitelja društvenih igara sa ciljem da okupi pre svega mlade, da kroz igru „licem u lice” steknu nova iskustva i prijateljstva i da makar na nekoliko sati ostave po strani mobilne telefone i život na internetu.
Govorite tečno i mađarski i srpski. Šta su za vas suživot i multikulturalizam?
– Latinska izreka kaže: koliko jezika znaš, toliko vrediš. Maternji jezik mi je mađarski, poštujem ga, negujem i sa ponosom ga govorim. To isto važi i za srpski – jezik sredine u kojoj živim. Svako treba da čuva svoj maternji jezik i tradiciju koje smo nasledili od predaka i da ih sa ponosom deli sa budućim generacijama.
