Osamnaest i po miliona evra potraživali su sudskim putem vlasnici firme „Fabrika vode” d.o.o. od JKP „Vodovod i kanalizacija”, kao naknadu na ime pričinjene štete. Tužbu su krajem decembra prošle godine podneli: „SAR” d.o.o. Beograd-Zemun, „Sinertek”
d.o.o. i Oliver Zeveđi. Međutim, zrenjaninski Privredni sud je u sredu, 9. februara, odbio tužbu kao neosnovanu. Pomenuti trojac obavezan je da plati sve troškove postupka (458.000 dinara).
„FABRIKA VODE” NIJE UGOVORNA STRANA
Sudija Aleksandar Stoiljkovski je odluku obrazložio time da ne postoji „aktivna legitimacija tužilaca”. Upravo to je i odbrana „Vodovoda” istakla kao ključni argument u odgovoru na tužbu.
Kako su objasnili, trojica tužilaca (dve firme i Zeveđi) kao osnivači kompanije „Fabrika vode”, uopšte nisu imala pravo na tužbu jer nisu bili ugovorna strana sa kojom je „Vodovod” 12. februara 2015. zaključio Ugovor za prečišćavanje vode. To je zapravo bio Konzorcijum koji su činili: „Grupa Zilio S.P.A”, „Grupa Zilio” i „Sinertek”. Pravno lice „Fabrika vode” 2015. nije ni postojalo.
– Jasno je da Konzorcijum, koji je bio ugovorna strana, i „Fabrika vode” predstavljaju sasvim različite pravne subjekte. Čak i da se „Fabrici vode” prizna zakonito sledbeništvo u odnosu na raniji Konzorcijum, njegovi članovi kao vlasnici kapitala tog društva ne mogu imati pravni domašaj do ugovorne strane sa kojom je njihovo društvo zaključilo ugovor – navodi se u odgovoru na tužbu.
TUŽIOCI: RADILI SMO SAVESNO
U tužbi se, najpre, konstatuje da je „Vodovod” izbegavao da ispuni svoje obaveze iz pomenutog Ugovora, te da je i eksplozija u postrojenju na Mihajlovačkom drumu decembra 2020. nastala upravo zbog propusta ovog javnog preduzeća. Navode da im je „Vodovod” davao sirovu vodu sa povećanom koncentracijom metana te da je upravo oslobađanje ovog gasa izazvalo eksploziju. Za ovu tvrdnju tužioci su se pozvali na veštačenje Republičkog zavoda za sudska veštačenja iz Novog Sada.
Postrojenje bi i nakon decembra 2020. nastavilo da isporučuje čistu vodu za piće Zrenjanincima, ali ga je „Vodovod” u tome sprečio, kaže se u tužbi.
Žale se da im ovo javno preduzeće nije odgovaralo na mnogobrojne dopise kojima su tražili da ponovo preuzmu vodosnabdevanje. Ističu da ih je „Vodovod” šest meseci kasnije samo obavestio da je Ugovor o prečišćavanju vode raskinut, i to na osnovu njihovog zajedničkog Sporazuma iz januara 2020. godine.
Nije bilo osnova za raskid, jer je „Fabrika vode” „savesno i blagovremeno” ispunila sve svoje obaveze, a povrh toga, nije poštovana ni procedura raskida, navodi trojac tužilaca.
ODBRANA: FABRIKA TREBALA DA PRORADI 2015.
Advokati „Vodovoda” ocenili su da je tužba preobimna sa „nebitnim i neistinitim navodima”. U svom odgovoru podsetili su da se upravo protiv određenih osoba kojima je 2015. bilo povereno vodosnabdevanje Zrenjanina u vezi sa tim poslom danas vodi krivični postupak pred Višim javnim tužilaštvom u Novom Sadu.
Posebno su se osvrnuli na navod tužilaca da je „Fabrika vode” društvo koje se bavi prečišćavanjem sirove vode za piće na teritoriji Zrenjanina.
– Precizno bi trebalo da se kaže kako „Fabrika vode” pokušava da se bavi navedenom delatnošću. Ono što je postrojenje radilo bilo je samo u režimu probnog rada i neuspešnog dokazivanja ispunjenosti nephodnih parametara – konstatovali su advokati „Vodovoda”.
Dalje podsećaju da je Konzorcijum, prema Ugovoru, trebalo da završi postrojenje i pusti ga u rad još u oktobru 2015. godine. Objašnjavaju da su investitori fabrike vode i „Vodovod” u zajedničkom Sporazumu januara 2020. godine definisali da su se krivicom Konzorcijuma stekli uslovi za raskid Ugovora, te da je na molbu Konzorcijuma određen dodatni rok da obezbede vodu u skladu sa Pravilnikom. Ukoliko to ne uspeju, Sporazum je predvideo da se Ugovor smatra raskinutim, predočila je odbrana, dodavši da zdrava voda za piće iz postrojenja nije potekla ni posle još dva produženja roka.
Što se tiče optužbi da je „Vodovod” kriv za eksploziju, advokati ovog preduzeća tvrde da je do incidenta došlo zato što Konzorcijum nije poštovao ugovorne obaveze, zato što je postrojenje na Mihajlovačkom drumu izgrađeno suprotno projektnoj dokumentaciji, i na kraju, jer u njemu nisu primenjivane mere sigurnosti na radu. U zapisniku „Srbijagasa”, urađenom odmah nakon eksplozije, nije uočeno prisustvo metana, beleže punomoćnici „Vodovoda”.
Milana Maričić
KO STOJI IZA „FABRIKE VODE”
Vlasnici kompanije „Fabrika vode” smatrali su da im pripada 18,5 miliona evra na ime „izmakle koristi”, što su procenili da bi im bio profit od 2022. do 2046. godine. Inače, vlasništvo u ovoj firmi imaju: novosadski advokat Oliver Zeveđi (5 odsto), „Sinertek” (20 odsto), „SAR Beograd–Zemun” (65 odsto) i dansko preduzeće „Liktek” (10 odsto). „Sinertek” pripada Nenadu Obradoviću, a „SAR” je u vlasništvu Izraelaca. Jedan od šestorice direktora ove firme jeste Meir Avital, vlasnik „Avital grupe”, koja u Srbiji i na Balkanu posluje skoro dve decenije. Ovaj biznismen je, prema pisanju medija, pre pet godina prisustvovao otvaranju tržnog centra „Aviv” u Zrenjaninu.
