Živimo u vremenu punom izazova i obaveza, rokova koji stalno čekaju da budu ispunjeni. Kod značajnog broja ljudi pomenuto stvara nemir, stres, loše raspoloženje koje se odražava na sve segmente života. Mnogi nisu ni svesni posledica takvih stanja ili ih prosto negiraju.
Prof. dr Vladimir Knežević i dr Igor Damjan su nedavno u našem gradu održali predavanja o mentalnim poremećajima i lečenju.
– Životna prevalenca mentalnih poremećaja u svetu je zastupljena oko 30 odsto. To znači da svaki treći čovek iz opšte populacije tokom svog života ispunjava kriterijum za jedan od mentalnih poremećaja – istakao je dr Knežević, specijalista psihijatrije.
ANTIDEPRESIVI ZA RASPOLOŽENJE
Objasnio je da su mentalni poremećaji često neprepoznati zbog stigme i neznanja samih pacijenata i njihove okoline, kao i od strane stručne javnosti. Dodao je da su osobe sa ovakvim problemima neadekvatno lečene i da poremećaji ovog tipa doprinose visokoj stopi disfunkcionalnosti njih samih.
Neki od simptoma anksioznosti su napetost, osećaj težine, loše misli, bes, preosetljivost, osećaj derealizacije i poremećaj spavanja.
– Dokazano je da kod osoba koje su izložene hroničnom stresu postoji povećan rizik za nastanak određenih, ne samo psihosomatskih nego uopšte telesnih bolesti i oboljenja svih organskih sistema – naglasio je prof. dr Vladimir Knežević. Istakao je da se kod lečenja anksioznih poremećaja, pre svega, koriste antidepresivi koji se upotrebljavaju u lečenju poremećaja raspoloženja, odnosno depresije. Takođe se preporučuju i anksiolitici. Benzodiazepini su anksiolitici u koje spadaju alprazolam, bromazepam, lorazepam i diazepam.
Anksioznost može prouzrokvati tahikardiju, pritisak i nedostatak vazduha u grudima. Nekada se javlja i preterano znojanje, napetost mišića, sušenje usta, učestalo mokrenje i umor. Sve pomenuto se javlja i kod ljudi koji nisu pacijenti za lečenje mentalnih poremećaje.
– Poznato je koliko veliki broj ljudi u Srbiji, ali i u zemljama okruženja koristi benzodiazepine, sedative koji su otprilike pre 20 godina zamenili paracetamol. Svi ga koriste, od mladih do starih, za svaku indikaciju. Ovi lekovi imaju veliku terapijsku širinu i efikasnost, relativno malu toksičnost, dobru podnošljivost i prihvatljivost od strane pacijenata i relativno brzo delovanje – naglasio je prof. dr Vladimir Knežević.
Doktor je naveo da se u našem društvu ljudi opredeljuju za benzodiazepine po preporuci lekara koji nije psihijatar. Takođe, veruje da bar svaki drugi ili treći čovek koji ima hipertenziju ima preporučen anksiolitik od strane kardiologa. Prema stranim istraživanjima, razvoj zavisnosti je na veoma niskom nivou u odnosu na milione kutija koje se prepišu na godišnjem nivou u Srbiji.
OMILJENA PILULICA
– Bromazepam je omiljeni lek u starijoj populaciji i izbor leka za sve bolesti. Otklanja strah, napetost i preterane emocionalne reakcije. Neželjeni efekti su veoma važni i na njih se treba obratiti posebna pažnja. Ne bi trebalo da se koriste duže od četiri nedelje jer može da se razvije tolerancija na lek ili zavisnost. Takođe lek mora da se postepeno ukida da se ne bi razvila apstinencijalna simptomatika – naglasio je prof. dr Knežević.
Naveo je da svi benzodiazepini i sedativi imaju neželjene efekte na pamćenje, kogniciju i kocentraciju. Bromazepam i alprazolam imaju značajno manje uticaja na motoričke funkcije u odnosu na lorazepam i diazepam, u smislu uticaja na sposobnost upravljanja motornim vozilima.
Specijalista neurologije doktor Igor Damjan je govorio o slučaju pacijetkinje koja je imala vrtoglavicu sa mučninom, ali i problem sa ravnotežom. Sve je na kraju rezultiralo anksioznošću.
– To je bila pacijentkinja srednje dobi koja je bila izložena izrazito stresnim situacijama jer je radila kao medicinska sestra. Trebalo je vremena da bi se ustanovio konkretan problem. Zbog nelagode i napetosti, pacijentkinja je počela da se leči od anksioznosti. Pored svega toga došlo je i do akutnog gubitka sluha što je uticalo i na ravnotežu. Tada su prepisani anksiolitici, i došlo je do poboljšanja u lečenju. Kasnije se uključio i psiholog – objasnio je dr Igor Damjan.
– Psihoterapija predstavlja poslednju kariku ukoliko primenjeno lečenje ne da efekte. Pacijentkinja je posle nekoliko meseci uspešno izlečena – rekao je doktor Damjan i zaključio da, kada se sve sprovede u celosti, onda može da očekuje uspeh.
