Prilikom usvajanja rebalansa ovogodišnjeg budžeta, dodatno je obezbeđeno oko 15,5 milijardi dinara za subvencije poljoprivredi. U pitanju je novac za zakasnela plaćanja drugog i trećeg kvartala za mleko, zatim za isporučene količine suncokreta, kao i druge državne pomoći koje idu preko Uprave za agrarna plaćanja.
Jelena Tanasković, nova ministarka za poljoprivredu, naglasila je da će se u narednom periodu uvesti opsežnija kontrola na terenu i da će za početak za taj posao biti angažovano novih 50 osoba. Šta ove mere mogu da promene i kako na sve gledaju poljoprivrednici sa područja Grada Zrenjanina?
– Svaki novi ministar na početku mandata mnogo toga obećava. Za pohvalu je to što se agrarni budžet uvećava, ali ostaje pitanje ko i na koji način troši pare. Manja gazdinstva su u sve težoj situaciji, a ova godina je zbog suše bila katastrofalna. Predlaže se 50 kontrolora, a nama treba bar toliko samo za ovo područje. Postoji niz propusta i malverzacija, počev od izdavanja državne zemlje u zakup, pa do drugih oblika državnih subvencija – kaže nam Borislav Čizmaš, poljoprivrednik iz Botoša i član udruženja iz Zrenjanina i Banata.
– Ne koristim više državno zemljište, jer je ceo postupak izmakao kotroli i objektivnom davanju u zakup ovih površina. Stočari su tu u prednosti, a poznato je da veći deo njiva kasnije od njih odlazi u podzakup drugim licima. Mi smo predlagali da se celokupna površina državnog zemljišta licitira. U takvim uslovima neka se, po osnovu različitih prioriteta, ustupi onima koji za to imaju uslove, a ne ovako po broja grla i slično. Da ne govorimo o onima koji su od takvog načina korišćenja zemljišta stekli veliku zaradu, a država i društvo u celini su imali malu ili nikakvu korist od toga – naglašava naš sagovornik i dodaje da se na području Grada Zrenjanina menjaju komisije za licitaciju i načelnici koji vode ovaj resor, ali od toga je slaba vajda.
On navodi da u Botošu ima oko 1.200 hektara državnog zemljišta, ali da malobrojni paori iz tog sela mogu da dođu do nje. Dodaje da je pre sedam ili osam godina počela i komasacija, ali da posao nije završen. Kaže i da ima problema oko uvođenja u katastar i svega onoga što prati legalan i ispravan postupak u ovakvim poduhvatima.
– To je samo vrh ledenog brega od onoga što se događa. Sve je više onih koji upravo kroz subencije i podsticaje i u ovako teškim uslovima dolaze do enormne zarade – zaključuje Čizmaš.
Stočari u sadašnjim uslovima, teško opstaju te nije čudo što se fond poslednjih godina u Botošu, pa i celoj Srbiji prepolovio. To se sada vidi u proizvodnji mleka koje od letos uveliko uvozi.
– Uzgajivači muznih krava se suočavaju sa visokom cenom hrane, uzgoj im se ne isplati, te masovno krave i junice šalju na klanje. Ja imam 260 grla i još se držim, mada sve teže. Dnevno je potrebno da za farmu obezbedim sedam tona hrane, i tako 365 dana u godini. Cena mleka nije adekvatna. U oktobru sam dobijao 66 dinara za litar. To je malo ako se zna da pojedine mlekare plaćaju i 80 dinara za mleko iz Mađarske, Poljske ili Slovenije – naglašava Jugoslav Tomić, farmer iz Stajićeva koji dnevno isporučuje dve tone mleka i najveći je individualni proizvođač u ovom delu Banata.
On kaže da nema problema sa državnom zemljom i da je dobija po osnovu uredbi i redovnog stanja u broju grla na farmi. Ipak, dodaje da podsticaji i subvecije često ne idu na pravu adresu.
– Imamo saznanje da je vojvođanskim farmerima izostala državna premija za mleko, dok su IMLEK i Ubska mlekara svoje farmere podmirile uz pomoć državnih para?! Za ovu oblast se izdvajaju značajne pare, ali se stiče utisak da efekat izostaje zbog brojnih zloupotreba. Nema kontrole, pa ni sudskih postupaka za one koji učestuju u nelegalni poslovima – dodaje Tomić.
Ovim povodom javio nam se još jedan poljoprivrednik iz Stajićeva. Ovaj sagovornik želeo je da ostane anoniman, ali nam je ispričao o primerima stočara iz Ečke, zakupaca zemlje iz Zrenjanina, Knićanina, Aradca, Zlatice, Lazareva…
Koliko će u svemu pomoći novi usvojeni sistem e-Agrar koje je pokrenulo ministarstvo za poljoprivredu (upravo zbog veće kontrole, ažurnijeg praćenja i plaćanja korisnika državnih podsticaja) ostaje da se vidi. Ipak, možda kontroli primene svih zakonskih odredbi najviše može da doprinese svako pojedino naselje, odnosno katastarska opština.
