Piva se napismo, a zdrave vode – ne. A prošao je i avgust. Mada, o celoj toj priči o vodi nemam prava da učestvujem. Zašto? Zato što sam tokom ovih naših još malo pa jubilarnih „Dana piva” naišla na status, autora Nebojše M. Duhovito, sa darom dobrog posmatrača, u nekoliko tačaka sažeo je kako se ponašamo tokom ove manifestacije. Između ostalog, pomenuo je i one koji, kao ja, gunđaju – imamo para za ovo, nemamo za vodu- a nigde ih (me) nije bilo na protestima. Jeste da sam nešto malo i ja bila na skupovima, ali…
A Nebojša u listi najčešće izgovorenih rečenica na pivskoj fešti kaže: 19. A za ovo ima para, a pijaću vodu nemamo! (najgora vrsta, ne dođe na protest, boji se da ga ne vide, ne sme da lajkuje status, uvlači se u bulju, popije 3 piva, hrabar,…, zadnja sorta). Sad se nešto tešim da se ovo na mene odnosi dobrim delom, ali baš ne sasvim, mada sam spremna drugima da kažem – ili jeste, ili nije. Ali…
Ili, takođe meni omiljeno: 20. Imamo dane piva, a nemamo pivaru! (kad smo imali pivaru pio sve sem zrenjaninkog). Doduše, ovo se već na mene ne odnosi, ja sam samo „tut gut”, ali pošto volim da svuda zabadam nos, a sećanje me služi, ovo je tačno. Jer, šta naše, to imamo svaki dan, daj ono u konzervi što zvuči strano, treba se pokazati… E, sad baš ono naše pivo više nemamo, imamo ovo tzv. zrenjaninsko…
Najradije bih prepisala sve Nebojšine rečenice, jer meni su one hit nad hitovima. Recimo: 25. Koliko si para potrošio? 2. Al su skupe ove džidžabadže za decu… ! Dobro, ovde je kraj skraćen, ali jasno je, jel?
Sve u svemu, prođoše i ovi „Dani piva”, da bi drugi došli, i to jubilarni. Valjda do tada i voda.
Uglavnom, bili su posećeni. Mada, slučajno sam čula razgovor na kasi u prodavnci: Jeste li išli na „Dane piva”? Kako, odgovara upitana. Idem na posao u Novi Sad, dođem umorna, ali ne odmaram jer za ovo moje četvoro (dece) valja skuvati za sutradan, oprati, opeglati…
Eto, neko je bio od jutra do sutra, neko dan-dva, neko nijedan…
