Komšijska sloga je najbolji način da stanari zaštite svoja prava
Iskustva stanara u vezi sa održavanjem zgrada kolektivnog stanovanja posle stupanja na snagu Zakona o stanovanju i gradskih odluka koje se odnose na ovo pitanje, najbolja su tamo gde su se vlasnici stanova samoorganizovali i posao upravljanje zgradom prepustili volonterima „iz svog ulaza” ili profesionalnom upravniku koga su sami izabrali. Više takvih primera ima u soliterima na Bulevaru Veljka Vlahovića.
Najgore je, a i takvih primera ima, tamo gde profesionalnog upravnika imenuje gradska uprava – zaključeno je tokom diskusija održanih 9. i 12. jula u dve mesne zajednice sa najviše solitera: „Dositej Obradović” i „Veljko Vlahović”.
– Zrenjaninski socijalni forum (ZSF) aktivan je po više pitanja vezanih za svakodnevni život naših građana. Ljudima smo predočili da su stambene zajednice pravna lica i da stanari, a najvećim delom se radi o otkupljenim društvenim stanovima, imaju slične obaveze kao i ljudi koji žive u niskogradnji i staraju se o svojoj imovini. Pokazalo se da sugrađani shvataju značaj samoorganizovanja i na više primera se pokazalo da su u stanju da izaberu sposobne i odgovorne ljude, svoje komšije za upravnike zgrade. Ima i primera dobre saradnje stanara sa profesionalnim upravnicima, kojih trenutno u gradu ima 14. To, naravno, ne treba da zavara, jer ima zgrada gde stanari misle da će profesionalni upravnik obavljati sve poslove koji se tiču održavanja zgrade, odnosno ulaza – ističe politikolog Miroslav Samardžić koji je vodio razgovor sa stanarima na oba sastanka.
Građani nisu krili da postoji strah da će nove propise o stanovanju iskoristiti firme koje su do sada naplaćivale uređivanje ulaza i drastično povećati cene usluge, ali ističu da u najvećem broju slučajeva do toga nije došlo.
Zrenjaninski socijalni forum angažovao je diplomiranog pravnika Gorana Markova koji je dao tumačenja kako Zakona, tako i gradskih odluka vezanih za ovu materiju. On je ukazao da stanari svoj novi položaj treba ozbiljno da shvate jer ulaze u složene pravne odnose, kao i da stambene zajednice postaju istinske „samoupravne korporacije”.
– Važno ih je i formalno konstituisati, kako bi se sa ozbiljnijih pozicija ušlo u odnose sa inpekcijslim službama i Komunalnom policijom – ističe Markov.
Građanima su aktivisti ZSF delili broušure „Vodiča za stanare kroz Zakon o stanovanju”, a obavešteni su i da važne odluke Skupštine grada Zrenjanina mogu naći na internet adresi grada, u „Službenom listu” od 22. marta ove godine.
Naknade za rad eventualno postavljenog prinudnog upravnka su od 315 do 442 dinara po stambenoj jedinici, zavisno od broja stanova, koji se kreću u našem gradu od 8 do preko 30.
Troškovi investicionog održavanja zajedničkih delova zgrade, prema odluci datoj u „Službenom listu” su od 3,05 do 7,62 dinara po kvadratnom metru za zgrade sa liftom – zavisno od starosti zgrade, dok su za zgrade bez lifta, između 2,34 i 5,86 dinara po kvadratnom metru stana ili poslovng prostora.
– Gradska uprava trebalo bi da formira kancelariju za saradnju sa stambenim zajednicama – stav je Zrenjaninskog socijalnog foruma. M. Sn. i M.Ml.
