Jedan od najpoznatijih i najžilavijih zrenjaninskih bendova „Instant karma” nedavno je izdao novi album – „Buda sa krova”. Dobili su odlične kritike, a počeli su i da im stižu pozivi za festivale i promocije. A onda je zbog pandemije korona virusa sve stalo.
Postavku koja se okupila i radila na albumu čine: Uroš Stanković (basista), Branislav Kokora (ritam gitara/prateći vokal), Nebojša Durmanović (bubnjar) Saša Koso (solo gitarakoosnivač benda) i Aleksandar Janković (vokal/osnivač „Instant karme”).
– Pre ovog albuma bilo je pokušaja da nešto uradimo, ali ja nisam osećao potrebnu energiju, a i ekipa nije bila spremna za snimanje. Te 2018. smo se okupili i počeli sa svirkama. Osetio sam hemiju i fluid koji se među nama stvarao. Imali smo naporne probe, dosta vežbali i svirali repertoar za koncerte i nove pesme koje su se našle na kompakt disku. Sve pesme su dobro „prosvirane” na probama koje smo imali – priča Janković.
„Buda sa krova” sadrži 14 pesama od kojih se izdvajaju „Teške kiše”, „Sloboda je sve”, bluz kompozicija „Na poternici”, „Faraon” „Teškoća postojanja”. Uradili su i obradu pesme „Jablan” Branimira Džonija Štulića, pevača grupe „Azra”, inače omiljene frontmenu Jankoviću. Album zatvara „Bluz za Magi”, pesma posvećena Margiti Magi Stefanović, klavijaturistkinji „Ekatarine Velike” (EKV).
MLADE SNAGE SU POMOGLE
– Često se dešavalo da poslednju pesmu posvetimo nekome od velikana muzike. To su bili Brajan Džons, Džon Lenon, Džordž Harison, a ovoga puta je to Magi koja je bila idol jedne generacije i ikona srpskog rokenrola – priča naš sagovornik.
Gitarista benda Branislav Kokora kaže da su svi članovi stvarali pesme i zasluge za izlazak albuma su podjednake.
– Kada smo započeli snimanje, nismo bili limitirani. Imali smo sve uslove za rad. Bili smo relaksirani, opušteni. Sve već uobličeno i sređeno kroz snimanje smo podigli na viši nivo. Mlade snage su nam mnogo pomogle, pre svega Uroš Stanković i Nebojša Durmanović. Oni su doprineli da dobijemo „prljavštinu” neophodnu za rokenrol. Uneli su ogromnu dozu energije i dinamike. Pre „Karme” svirali su u bendu „Alter deus”. Svaki član dao je pečat pesmama i to nas izdvaja iako su na njemu radile tri generacije muzičara – kazao je Branislav Kokora.
Sastav je imao mnogo zakazanih koncerata, između ostalog i nastup na „Egzit” (Exit) festivalu, ali je epidemijska situacija sve pokvarila.
– Postoji potražnja i van granica naše zemlje (Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina). Sada smo se sveli na preživljavanje i čekamo bolje dane – poručuju iz benda.
„Instant karma” na muzičkom nebu traje već 35 godina. Sviraju bazični rokenrol, objavili su mnogo albuma i svaki je bio drugačiji. Bivali su okarakterisani i kao pab rok, ritam i bluz, vojvođanski pop, psihodelik…
– Sve je to bio put koji smo prešli – smatra Janković.
Novinar Žikica Simić je za ovaj bend (sa tim se oni potpuno slažu), rekao da su jedini pravi čuvari vatre klasičnog rokenrola.
SREDNJOŠKOLSKI BEND
„Instant karma” je nastala sredinom osamdesetih godina prošlog veka kao srednjoškolski bend. Osnivačku postavku činili su: Saša Koso, Nikola Pavković, Ferenc Čilag i Aleksandar Janković. Postali su rokenrol atrakcija u lokalnim okvirima, a 1987. izdali su singl „Dim nad gradom/Amerika” za zagrebački „Suzi” (Suzy), a 1988. mini-album „Totalni mrak”. A nakon albuma „Deset godina pre” iz decembra 1990. dobijaju kako kažu status „paklenog lajv ritam i bluz benda”.
– Kao klinci sa šesnaest godina, u trećem razredu srednje škole krenuli smo na naše muzičko putovanje. „Skidali” smo pesme „Bitlsa” (Beatles), „Stonsa” (Rolingstonsi/Roling Stouns) i drugih tada popularnih bendova. Snimili smo dve pesme i poslali ih u Zagreb. Ubrzo su nas pozvali da dođemo, a mi šokirani, odlazimo sa ta dva demo snimka. U Zagrebu smo imali prvi veliki nastup koji se pamti zauvek. U Ljubljani smo snimili prvi album, ostalo je istorija – priseća se Janković.
Bend „Instant karma” svoj naziv duguje istoimenoj pesmi Džona Lenona koji je Jankoviću bio muzički heroj i uzor.
Devedesete i period ratova, inflacija i svega sa čime se tadašnja Jugoslavija susrela ostavili su traga i na muzičkoj sceni. Prema rečima frontmena, bend upravo paradoksalno, tada doživljava glavnu reputaciju. Na drugom albumu snimili su pesmu „Osmeh” Draga Mlinareca koja je bila prva na svim top-listama, upravo kada je rat besneo.
– Srpsko-hrvatski odnosi su tada bili katastrofalni. Taj „Osmeh” je bio kontra svom zlu i mraku u kojem smo se našli tih nesretnih godina – smatra osnivač „Karme”.
ROKENROL KAO OTPOR SISTEMU
Jedan od najboljih živih (live) albuma srpskog rokenrola svih vremena „Kako ubiti oktopoda” iz 1994. godine snimljen je u Senti i bio je prekretnica. Dobijali su prve veće ugovore, ponude za nastupe i koncerte. Sledi ekskluzivni ugovor sa izdavačkom kućom „Komuna” i „PGP” uz podršku Petra Pece Popovića i Ivana Ivačkovića. Tako nastaje album „Dan za danom”, početkom 1995. godine. Bendu je posebno važan i album „Blum” iz 1998, na kojem su se našli najveći hitovi.
– Devedesetih godina bilo je drugačije. Iako teško, sa ratovima i hiperinflacijama postojala je nada da će biti bolje. Ona je održavala bendove kojih je tada u Srbiji bilo na stotine. Klubovi su radili. Rokenrol je bio pokret koji je „vukao” otpor ka sistemu. Kroz tadašnje svirke kanalisala se ogromna energija. Sve što je vredelo bilo je sa ove strane barikade i suprotstavljalo se sistemu, vlasti i politici – složio se gitarista Branislav Kokora.
Janković dodaje da je „Instant karma” za razliku od mnogih bendova uvek bio na pravoj strani, dosledan svojim idejama, priči, bez koketiranja sa onim što im nije odgovaralo.
– Jedini smo bend koji je odbio „Siti rekords” (City records). Nikada nam novac nije bio na prvom mestu. Bili smo dosledni i kada smo za to plaćali najskuplju cenu. Nikada nisam birao muzičare koji su perfekcionisti, već one koji imaju nešto umetničko u sebi. Što se kritike tiče, ona je uvek bila na našoj strani – smatra vođa „Instant karme”.
Ostvarenje „Metamorfoza” je, prema Jankovićevim rečima, snimljeno dve godine nakon bombardovanja 1999. godine. CD je producirao Ljubomir Stančić, koji je svirao i klavijature. Dugogodišnji bubnjar grupe, Branislav Mazalica, iznenada je preminuo 13. marta, 2005. godine, a nakon pauze, 2008. godine, objavljen je album „Sve je u redu… samo krvarim”.
„Instant karma” se trenutno nalazi u trećoj fazi, sa novom postavkom koja je i radila na poslednjem kompakt disku.
– Ne mogu a da ne spomenem i koncerte koje smo održali i koji su ostali urezani u našem sećanju. To je, pre svega, nastup na dočeku naših košarkaša 1998. godine. Nikada toliko ljudi nisam video. Nije nam bilo sve jedno. Drugi je nastup na „Egzitu” 2008. gde nas je slušalo i gledalo mnogo ljudi. Jedan od poslednjih bio je zajednički koncert sa „Decom loših muzičara” i „Sputnjikom” u Novom Sadu 2018. godine. Bilo je mnogo svirki za ovih 35 godina trajanja. Spisak je dug, ali želimo da ga proširimo – kaže Janković.
DANAS JE SVE RELATIVIZOVANO
– Raspadom SFRJ i u poslednjih 30 godina prestala je mogućnost da se bavimo rokenrolom i da od toga živimo. Muzička industrija je poslednjih godina vezana isključivo za narodnjake (turbo-folk). Andergraund scena je, uprkos svemu, uvek bila aktivna, postojala je granica između ukusa i neukusa. Veliko razočarenje doživeli smo nakon 5. oktobra. Očekivali smo promene, a desilo se nešto možda još i gore. To se posebno odnosi na kulturu. „Pink” i ostale stanice takvog sadržaja su opstale, a mnogo štošta kvalitetno i dobro je nestalo – nostalgičan je Branislav Kokora, i dodaje da je danas sve relativizovano.
