Podstičem đake da pitaju, a nedoumice rešavamo zajedno
Matematika, fizika i hemija za većinu učenika, posebno društvenjaka, predstavljaju bauk. Da nastava hemije bude lepša i lakša u Zrenjaninskoj gimnaziji i Osnovnoj školi „Dr Jovan Cvijić” trudi se Aleksandar Rakita, nekadašnji đak, a danas profesor ovih ustanova. Diplomirao je 2010. i masterirao 2011. na novosadskom Prirodno-matematičkom fakultetu. Specijalističke studije metodike nastave hemije okončao je 2016, a 2020. je upisao doktorske. Pored hemije, predaje i izborni predmet održivi razvoj.
Profesor Rakita je postao poznat široj zajednici po vannastavnim aktivnostima koje sprovodi sa đacima. U centru grada su postavljali kante za razvrstavanje otpada, edukujući sugrađane o važnosti ovakvog zalaganja, a dvorište gimnazije oplemenili su klupama i kućicama za ptice. Od ove školske godine prof. Rakita u Gimnaziji je pokrenuo sekciju hemije za osmake kako bi im približio ovu nauku.
Njegovo zalaganje nedavno je prepoznalo 29 firmi koje su ustanovama u kojima predaje poklonile opremu za kvalitetno izvođenje vežbi: mantile, rukavice, naočare, laboratorijsko posuđe, hemikalije i dr. Kako kod učenika budite interesovanje za hemiju?
– Ključno je uspostaviti pozitivan pristup prema predmetu i omogućiti interaktivnu nastavu. To je naročito važno za hemiju, koja može biti otežavajuća za mnoge. Koristim različite metode kako bih đacima olakšao razumevanje gradiva, poput: demonstracija ogleda, eksperimenata i praktične primene teorije. Trudim se da im na što zanimljiviji način ukažem zašto je hemija važna i kako utiče na svakodnevicu. Pružam priliku svakom đaku da postavi pitanje, a nedoumice rešavamo zajedno. Kakav odnos profesor treba da ima sa učenicima?
– Najvažnije je održati balans između pristojnosti, profesionalanosti i pristupačnosti. Bitno je postaviti jasne granice i održati radnu atmosferu, ali i ostati otvoren za komunikaciju. Pokušavam da im objasnim da nisam tu samo da bi ih ocenjivao, nego i da im pomognem u učenju i podržim ih kao mentor. Pozitivan odnos i poverenje su ključni za uspešno učenje. Takođe, važno je i da se učenici osećaju slobodno da postavljaju pitanja i izražavaju svoje mišljenje. Šta se promenilo u nastavi od kada ste Vi bili gimnazijalac?
– Najveći napredak jeste renoviranje kabineta 2020. godine. Napisao sam projekat Mađarskom nacionalnom savetu. Sagledali su sve aspekte i odobrili nam opremanje laboratorijskim stolovima sa strujom, stolicama, vodom. Od tada, nastava je mnogo kvalitetnija i efektivnija. Moderne tehnologije omogućavaju đacima da se upuste u složenije eksperimente i istraživanja. Podstaknut tim iskustvom, planiram da isto učinim i u OŠ „ Dr Jovan Cvijić”.
Primetno je da sve manje mladih bira prirodne nauke, a da se sve češće opredeljuju za informacione tehnologije?
– To jeste tačno. Mislim da ovo može biti posledica više faktora, poput promenljive potrebe tržišta rada, promocije IT tehnologija i percepcije karijere u ovoj oblasti kao atraktivnije i profitabilnije. Važno je napomenuti da prirodne nauke i dalje imaju ključnu ulogu u razvoju društva i rešavanju globalnih izazova. Kao doktorand, lično sam svedočio njihovoj važnosti. Sa druge strane, učenici primećuju koliko je profesorski poziv manje cenjen u poređenju sa drugim delatnostima i na tome treba poraditi. Pre svega, moramo dodatno promovisati prirodne nauke kao ključne oblasti koje doprinose rešavanju problema poput klimatskih promena, zagađenja, energetske efikasnosti. Nastavnici i profesori treba da ulože napore da kreiraju inspirativne i interaktivne časove. Na kraju, mentorska podrška i informisanje o karijerama u prirodnim naukama može pomoći učenicima i studentima da bolje razumeju perspektive i mogućnosti u ovim oblastima. Smatram da se slika može promeniti samo uz zajedničke napore obrazovnih institucija, industrije i društva. Imate i druga zaduženja u obrazovnom sistemu?
– Od 2019. sam spoljni saradnik u zavodima za unapređivanje i vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Moj posao je, sa jedne strane, da dam stručnu ocenu rukopisa novog udžbenika, koji nakon toga ide na odobrenje u Ministarstvo prosvete. Sa druge, član sam radne grupe za ispitne materijale iz oblasti hemije na maloj maturi, kao i na projektu Državne mature koja će početi od školske 2025/2026. Ovi poslovi nose veliku odgovornost, grešaka ne sme da bude. Mnogim sugrađanima ste poznati kao razvođač u zrenjaninskom Pozorištu. Takođe često statirate u filmovima i serijama…
– Pozorište volim od malih nogu. Za razvođača sam se prijavio kao gimnazijalac. Od tada sam u teatru, evo, punih 18 godina. Ovaj posao zahteva mnogo harizme, snalažljivosti i komunikacijskih sposobnosti, ali pre svega ljubavi. Odnedavno sam i mentor. Mlađi često gledaju na moju ulogu sa znatiželjom i entuzijazmom. Trudim se da im prenesem svoje iskustvo i strast prema teatru. Rad sa mladima me ispunjava. Verujem da im mogu pružiti inspiraciju da slede svoje strasti, za koju god karijeru da se odluče.
Statista sam prvi put postao pre par godina. Na setovima mi se pruža jedinstvena prilika da vidim pozadinu stvaranja filmova i serija, da upoznam glumce, kostimografe, šminkere. Takođe, to je sjajan način da se iskaže ljubav prema glumi i umetnosti.
