Ako vas put nanese prema Starom gradu blizu Novog Bečeja, pažnju će vam privući drevne iskopine. Ne, nije reč o snimnju novog serijala „Indijane DŽonsa” i nećete sresti grupu ljudi koja traga za kovčegom sa zlatom ili nekom ukletom relikvijom, već arheologa Aleksandra Šalamona. Zajedno sa svojim timom, vredno istražuje pomenuti lokalitet.
Vreli letnji dani mu ne predstavljaju problem, jer mu terenski rad pričinjava pravo zadovoljstvo. Dok nas je vodio niz kamene stepenice i pokazivao ostatke zidina, ispričao nam je da se Stari grad nalazi na levoj obali Tise, oko 800 metara uzvodno od novobečejske marine.
Reč je o ostacima srednjovekovnog utvrđenja, vidljivog kako sa reke, tako i sa kopna. Svedoči o veoma bogatoj istoriji ovog naselja i njegovom strateški važnom položaju kojim se Novi Bečej isticao kroz čitavu istoriju, od 11. veka do danas.
ZNAMENITE LIČNOSTI
– Mesto je značajno, između ostalog, jer je reč o jedinim danas sačuvanim ostacima medijavelnog utvrđenja u srpskom delu Potisja. Nastaje verovatno u periodu oko ili nakon borbi Karla I Roberta (1288-1342) sa okolnim velikašima i njegovog utvrđivanja na ugarski presto. Ovdašnja tvrđava kontrolisala je jednu od najprometnijih prelaza na donjem toku Tise, kao i sam rečni saobraćaj. Bazirao se na transportu žitarica, vina i soli – priča Šalamon, dok u ruci drži novootkriveni predmet.
U tvrđavi, veli naš sagovornik, tragom pisanih izvora, boravile su brojne znamenite ličnosti. Među njima su: kralj Karlo Robert I (1315), regent Janko Hunjadi (1451), despot Đurađ Branković (1454-56) kome je bila jedna od rezidencija, zatim regent Mihailo Silađi (1457-60), Jovan Zapolja, odnosno kralj Jovan I (1529), kao i rumelijski beglerbeg (kasniji veliki vezir) Mehmed-paša Sokolović (1551-52). NJu i obližnje naselje pohodili su i u svojim delima opisali poznati putopisci Bertrandon de la Brokijer (1433) i Evlija Čelebija (1666).
– Pored istorijskog i arheološkog značaja, kao jedan veoma važan kulturno-istorijski spomenik, tvrđava u Novom Bečeju ima veliki edukativni i turistički potencijal. Ničega od ovog ne bi bilo bez velike pomoći Minstrstva kulture, Opštine Novi Bečej i drugih institucija – dodao je Šalamon.
ZNAČAJNO OTKRIĆE
Posmatrajući radnike koji slušaju uputstva, pažljivo skidajući slojeve zemlje, zanimalo nas je šta je sve do sada pronađeno. Arheolog napominje da se samo jedna trećina utvrđenja nalazi na kopnu, dok je ostatak pod vodom.
– U trenutku kada je Narodni muzej Zrenjanin prvi put samostalno započeo istraživanje 2022, planirali smo da istražimo ostatke arhitekture severnog bedema, kule i prostor koji se nalazi sa njihove spoljne strane. Nadali smo se da možemo da identifikujemo i još neke arhitektonske celine i delove kao što su kapija, kanal ili prilazna odbrambena kula (barbakan).
Do sada smo uspeli da uočimo bedeme debljine od oko tri metra, sa ispunom od lomljenog kamena i opeke u krečnom malteru i zidnom platnu od opeke. NJihova visina sa kulom je sada preko četiri metra. Pokretan arheološki materijal nam govori da nismo ni blizu nivoa izgradnje fortifikacije – kaže naš sagovornik.
Objasnio je da su dokumentovana dva ozidana postamenta za pokretni most, a otkriveni ostaci crepa govore o natkrivenosti kule. Istraživači su, veli Šalamon, pronašli najmanje dva ruševinska sloja. Svedoče o napadima i opsadama iz prošlosti, a koje otežavaju iskopavanje jer se radi o gotovo potpunoj destrukciji arhitekture i velikoj količini građevinskog materijala, kamena i opeke.
– Delovi kamene plastike, kao i dekorativni keramički elementi koji su krasili unutrašnjost prostorija govore da se ovde ne radi samo o vojnoj i odbrambenoj fortifikaciji. Dosta truda i pažnje usmeravalo se na estetski doživljaj i feudalni način kulture življenja. Numizmatički materijal je takođe brojan, pa su komadi novca nalaženi u gotovo svakom otkopnom sloju.
Ono što je zanimljivo je njihova raznovrsnost i poreklo, pa je tako nalažen bakarni, bronzani i srebrni, ugarskog, dubrovačkog, poljskog, turskog i češkog porekla. To govori o raznolikosti naroda koji su ovde privremeno ili trajno boravili – objasnio je arheolog.
OD VOJNIČKE OPREME DO NAKITA
Predmeti koji su pronađeni, dodaje Šalamon, potvrđuju ratna zbivanja. To pokazuju delovi vojničkog oklopa, olovna puščana zrna, metalne topovske kugle, vrhovi strela i samostrela, ali i keramički kalupi za izradu ove municije. Delovi nakita su u vidu nekoliko prstena, staklenih perli i narukvica, kao i metalnih igala za kosu sa ukrašenom glavom. Sav materijal koji je do sada pronađen pripada vremenu od 16. do 19. veka.
– Naša ideja je da se, pre svega, uradi jedna monografija gde će biti predstavljen svaki segment srednjovekovnog utvrđenja, koja bi, takođe, pokrila sve istorijske izvore i podatke, arhitekturu i pokretan arheološki materijal. Tek onda, smatramo, treba krenuti u realizaciju izložbe, što se svakako nameće kao krajnji cilj, uz trajno izlaganje predmeta. Oni će trajno biti deponovani u zrenjaninski Muzej, ali mislimo da je logično da budu izloženi bar jedan duži vremenski period u Novom Bečeju kao deo kulturno-istorijskog identiteta lokalne zajednice – zaključio je Aleksandar Šalamon.
