Krajem prošle godine počelo je novo poglavlje u karijeri državne i balkanske prvakinje u pauerliftingu Aleksandre Aranitović. Ona se trenutno nalazi na obali Persijskog zaliva, u Kuvajtu, gde je otputovala u decembru da radi kao personalni trener i trener u teretani, a gde će takođe nastaviti i da trenira. Kako kaže, u Kuvajtu je pauerlifting mnogo zastupljeniji, tako da, ako bude bilo prilike, moguće je da će se takmičiti za tamošnji Klub a možda i za kuvajtsku reprezentaciju.
Aleksandra je prošla put od dugogodišnjeg bavljenja atletikom i gimnastikom i rekreativnih treninga u teretani do trećeg najboljeg rezultata u pauerliftingu u Evropi, a u intervjuu za naš list podsetila se kako je tekla njena karijera do sada, na koje uspehe je najviše ponosna, a najavila je i šta ubuduće očekuje.
Već tri godine se baviš pauerliftingom, a odmah si počela da se takmičiš i da obaraš državne rekorde. Kako je tekao tvoj napredak, koje si težine dizala u početku, a koje sada?
– Počela sam da treniram sve tri discipline, čučanj, benč i mrtvo dizanje. Oduvek sam verovala u sebe i uvek sam imala velike ciljeve i želju da uspem. Prvo takmičenje u pauerliftingu je bilo državno u Beogradu i tada sam postavila nacionalne rekorde. Sledeći rezultati su bili iz čučnja 100 kilograma, iz benča 57,5 i iz mrtvog dizanja 115 kilograma. Bila sam prezadovoljna. Tada sam znala koliko dižu devojke na svetskim i evropskim takmičenjima i nisam im bila ni blizu, ali u sebi sam znala da mogu da postignem te rezultate. Potpuno sam se posvetila vežbanju i za sada imam treći rezultat u Evropi. Trenutni rekordi su mi 140 kilograma iz čučnja (svetski rekord je 156,5), iz benča 85 i iz mrtvog dizanja 137,5 kilograma
Koje rezultate bi izdvojila na koje si naročito ponosna iz ove poslednje tri godine?
– Izdvojila bih svakako rezultate sa poslednjeg državnog prvenstva. Tada sam imala najveći total od 360 kilograma. Najviše volim da nastupam pred domaćom publikom. Bila sam na „Arnold Klasiku” u Španiji pre dve godine, gde sam osvojila četvrto mesto, čime sam bila veoma zadovoljna s obzirom na to da sam tek počinjala i da je konkurencija bila veoma jaka. Ove godine sam se takmičila u Slovačkoj na Dunav kupu. Bila sam prva u svojoj kategoriji i druga u ukupnom plasmanu. Pored ovih takmičenja, mogu izdvojiti i Balkansko prvenstvo na kojem sam osvojila takođe prvo mesto i proglašena sam za najjaču devojku takmičenja.
Kako bi ocenila prethodnu sezonu?
– Veoma uspešno. Bila sam na Balkanskom prvenstvu, Dunav Kupu i na državnom prvenstvu. Svaki put sam obarala sopstveni rekord. Zadovoljna sam kako se sezona završila jer sam uspela da povećam prošogodišnji rekord totala. Mrtvo dizanje je malo ostalo u zaostatku, ali ove godine ću se više fokusirati na ovu disciplinu kako bih ispravila grešku. Takođe, jedino takmičenje na koje ću da se fokusiram jeste evropsko prvenstvo u Litvaniji. Ako nađem dodatnog vremena, možda se oprobam i na još nekom.
Kakav ti je režim treninga u međusezoni u poređenju sa periodom kada imaš takmičenja? Da li imaš priliku da se odmoriš i da li tokom odmora pauziraš sa dizanjem težina?
– U međusezoni imam malo veću pauzu do sledećeg takmičenja. U ovom periodu naravno ne prestajem sa dizanjem težina. Treninzi su i dalje naporni, ali su malo manjeg intenziteta nego u takmičarskoj sezoni, kada se fokusiram na težine koje su blizu maksimuma. Gledam da održavam snagu tokom ovog perioda. Mogu da priuštim sebi odmor, ali s obzirom na to da mnogo volim da treniram i da mi je dizanje tegova postala opsesija, ne sećam se kada sam imala pravi odmor tokom kojeg nisam vežbala.
Na domaćim i balkanskim turnirima obaraš svoje rekorde, a takođe si i jedina devojka u reprezentaciji Srbije. Kakav je osećaj kada si stalno samoj sebi konkurencija? Da li ti nekad nedostaje da imaš oko sebe takmičarke sa kojima bi mogla da se nadmećeš?
– U početku sam se osećala veoma lepo i svakako mi je prijalo da svaki put budem prva. Volim da nastupam na domaćim takmičenjima jer imam dosta poznanika i prijatelja u ovom sportu. Onda se svi zajedno okupimo i tada ne razmišljam o konkurenciji. Na svakom takmičenju se trudim da oborim svoj rekord, to mi je jedina motivacija bez obzira na ostale takmičarke. Trenutno nemam konkurenciju u svojoj kategoriji a ponekad mi je potrebno malo adrenalina i straha od drugih takmičarki, što zapravo na inostranim takmičenjima mogu da nadoknadim.
