Miloš Veliki – po drugi put među Srbima.
Doduše, nije baš prvi put da je drugi put – hoću da kažem, i do sada smo posezali za Milošendom, na takav simboličan način, kad smo želeli da obeležimo nešto značajno – na primer, kad smo davali imena velikim ulicama i bulevarima. Ali, sad je ceo auto-put poneo njegovo ime! Štaviše, u svekolikom prethodnom periodu auto-puteve uopšte nismo ni krštavali, nego su nosili „inventivne” oznake, kao E-236 (bogzna šta bi to moglo značiti), ali su one obitavale samo u vrlo zvaničnim dokumentima, eventualno u policijskim izveštajima. Ibarska magistrala je, mislim, jedina „imenovana”, a i to je više „onako”, „narodsko” ime…
No, svedoci smo da se u 21. veku praksa simbolizacije širi, pojavio se potpuno novi pravac u toj oblasti, pa bismo možda već mogli da govorimo o „industriji simbolizacije”. Naime, afirmisan je običaj da se imana daju i pojedinim avionskim letilicama – dakako, po prestižnim ljudima, i to živima! Možda ste već leteli „Đokovićem”? Niste? Šteta, kažu da je „Đoković” udoban i uredan, dobro ga održavaju… To sa imenima letilica možda je i lepa inovacija, sve dok ne dođemo u neželjenu situaciju da, recimo, izveštavamo o kvaru na „Novaku Đokoviću”…
Moje inostrano iskustvo je vrlo oskudno, tako da ne mogu da posvedočim da li su i druge države već uobičajile da razvijaju i razrađuju slične simbolične gestove. Da krštavaju avione i drumove, ili smo mi u Srbiji, evo, patentirali novu praksu. Ali nam je već najavljeno da će se ona nastaviti, pa ćemo ubudućnosti dobiti i „Karađorđa” (auto-put koji će povezati Šumadiju i Istočnu Srbiju). Kao i u slučaju „Miloša Velikog”, kum je, ko bi drugi nego Aleksandar Vučić, bez njega se danas u Srbiji ništa ne počinje i ne završava, on sve po Srbiji i krštava. Ali, da ne ispadne kako sam ja mračnjak koji mrzi nove auto-puteve – taman posla, upravo suprotno: novi putevi me izuzetno raduju! Odlično je to! Samo sam radoznala kako će se zvati novi auto-put Zrenjanin-Beograd, u nekoliko traka – obećali su nam ga, zar ne?
