Mnogo je ovih dana lepih događaja. Vreme je valjda takvo, praznično, i sve upućuje na to da treba nekoga obradovati, makar sitnicom. Pokazati mu da ga voliš i da vam je radost zajednička.
Ima humanitarnih akcija tokom cele godine. I ljudima koji pomažu onima koji nemaju dovoljno, svaka čast. Jer, nema velikih i malih poklona, svi su podjednako vredni jer je u svakom od njih mnogo lepih želja, ljubavi i dobrote. I, posebno, što smo mislili na decu i ka njima usmerili sve svoje dobre želje.
Zaljubljenike u motore, bajkere, mnogi gledaju „ispod oka”: te bučni motori, te momci sa dugim kosama, kožne jakne, rok i sve to. Ili, kako pevaju „Divlje jagode” – u daljini čuju se kao gromovi, auto – putem prolaze kao vjetrovi…izlizane traperice, jakne, čizmice, usijane kacige, kožne torbice…
I, sve one predrasude koje ih prate. A, zapravo, bajkeri i bajkerke su nežnog srca. I veoma su humani. Sada su bili Moto Mrazovi, ili Deda Mrazovi na motorima koji, tradicionalno, kreću od Kulturnog centra u susret deci u „Alternativi” i na dečjem odeljenju Opšte bolnice. Mnogo paketića, mnogo osmeha, i radosti, radosti…
Za uskršnje praznike, oni se pretvaraju u Moto Zeke i ponovo, na svojim bučnim dvotočkašima, kreću da dele poklone deci. Mnogi mališani, koje usput sreću, žele da sednu na motore… Mislim da bi i Deda Mraz, onaj sa idiličnih fotografija i čestitki koji se vozi u sankama koje vuku irvasi, bio zadovoljan svojim „pomoćnicima”, bajkerima…
Tako godinama. Bez obzira u kom su klubu, ili su samostalni, zrenjaninski bajkeri nežnog srca kreću u humanu misiju… Neka mi ne zamere mnogi humani ljudi našeg grada, humanitarne organizacije, donatori, svi ljudi dobre volje, plemeniti, svi oni koji znaju da ono što imaju podele sa onima koji imaju manje.
Novogodišnje želje – svako ima svoje, i svi zajedno, jedni drugima, ređamo ih u nizu: sreća, zdravlje, ljubav i sve što želite da vam se ostvari… Ustvari, najvažnije je ostati čistog srca, i misli, i ne zaboraviti da dani darovanja nisu samo oni, praznični…
