Pre nego što je počela da trenira rukomet, Barbara Ćosić (21) bavila se plesom. Zato i ne čudi što je mnogo puta eleganciju i graciozne pokrete pokazala i na rukometnim utakmicama. Barbara je članica Mladosti iz Srpske Crnje koja igra u Prvoj ligi sever, a mlada rukometašica je na listi strelaca (nakon jesenjeg dela sezone) na četvrtom mestu sa 77 postignutih golova.
– Rukomet treniram od 2012, tada sam imala 14 godina. O tom sportu nisam ništa znala osim da je prilično grub. U rukometne vode uveo me je trener Goran Pekez koji je vodio kadetski tim Mladosti iz Srpske Crnje. Moja prednost je što igram levom rukom, treneri su govorili i da sam talentovana, pa sam brzo napredovala i postala prvotimka – kaže Barbara Ćosić.
Naša sagovornica je imala dosta uspeha na takmičenjima mlađih kategorija. Sa kadetskim timom Mladosti bila je vicešampionka Vojvodine 2014. godine, a godinu dana pre toga proglašena je za najboljeg desnog beka Vojvodine za kadetkinje 1998. godište i mlađe.
– Na dvojnu registraciju igrala sam za dosta klubova, a moj prvi pravi prelazak iz Mladosti bio je u sezoni 2016/17. godine kada sam postala članica novosadske Minakve, današnje Vojvodine. Taj tim je osvojio prvo mesto u Super B ligi 2017/18 . godine i plasirao se u elitni rang. Iste sezone bile smo i vicešampionka Kupa Vojvodine, ali sam se ja u jesen 2018. godine vratila u Mladost – ističe rukometašica Mladosti.
Ona naglašava da je Prva liga sever veoma kvalitetna i ujednačena i da su utakmice neizvesne. Mladost je polusezonu završila na sredini tabele, ali svi veruju u bolji plasman na kraju prvenstva.
– Mladost je nazvana „legija stranaca” jer imamo nekoliko igračica sa strane. Ali, trener Milenko Vujović je formirao odličan tim koji je spoj mladosti i iskustva – dodala je Barbara.
Ona je skromna i realna devojka. Iako ima ambiciozne planove za dalju sportsku karijeru, kaže da ne srlja, već ide korak po korak.
– Čvrsto stojim na zemlji, najbitnije mi je da nastavim dobro da treniram, da postanem bolja i kompletnija rukometašica, a dokle ću stići, vreme će pokazati – zaključuje naša sagovornica.
MIROSLAV JE NAJGLASNIJI NAVIJAČ
– Najveću podršku sa tribina dobijam od roditelja koji su uz mene od početka, ali i od tetke i ujne koje ne propuštaju ni jednu utakmicu. Moj dečko Miroslav ranije jednostavno nije mogao da podnese da gleda utakmice jer je, po njegovom mišljenju, rukomet previše grub sport. No, vremenom se navikao i sada je najglasniji navijač. Posebnu podršku imam na terenu od moje sestre Tamare, koja takoće igra za Mladost. Jedna drugu hrabrimo i bodrimo na utakmicama, ali i u svim drugim prilikama – ističe Barbara.
