Piše: Dalibor Bubnjević, direktor i glavni i odgovorni urednik lista „Zrenjanin“
Ekonomske teme su, po pravilu, dosadne za većinu publike! Problem nije u oku posmatrača već u onima koji poruku odašilju. Najčešće se sve svodi na brojne suvoparne podatke koje niko ne nastoji da rastumači. U nametnutom magnovenju najbolje prolaze špekulanti.
Svedočimo ovih dana licitiranju o nivou minimalne zarade. Pritom niko ne postavlja pitanje iz kojih sredstava bi se isplaćivalo eventualno povećanje. Država se za sada ne odriče svog dela „kolača“. Valja podsetiti da na svaki dinar koji se isplati radniku, porezi i doprinosi dodatno koštaju 60 para.
Mala i srednja preduzeća su najranjivija! Po njihovo poslovanje reforme ostavljaju najdublje tragove.
U Zrenjaninu se iz dana u dan povećava broj trafika i maloprodajnih objekata koji prestaju sa radom. Nelogično je da ni jedno udruženje privrednika ne postavlja pitanje šta se zapravo dešava?! Da li je ćutanje znak odobravanja?
Nakon petog oktobra 2000. godine nametnutno je mišljenje da su strani ulagači jedini pokretač razvoja. Navedena pretpostavka pada u vodu ovih dana. Čim su poskupeli radna snaga i struja, naši evropski prijatelji pakuju kofere… Sledstveno navedenom, potrebno je mnogo više voditi računa o vlastitim snagama (preduzetnicima).
Za razliku od belosvetskih protuva, ove naše (za sada) nemaju gde da beže…
