Ni u svom dopisu Udruženju novinara Srbije, Mirko Krlić nije razjasnio tvrdnje koje je proletos prenela Agencija „Beta” u vezi sa Krlićevom biografijom. Da podsetimo, „Beta” je tada objavila da je Krlić, tokom rata u Bosni i Hercegovini, organizovao odlazak dobrovoljaca na ratište iz Zrenjanina, o čemu postoji zvanična beleška Resora državne bezbednosti (RDB) u Zrenjaninu. „Beta” se poziva na Vojvođanski istraživačko-analitički centar „Vojs” (VOICE) koji je obelodanio da se ovaj dokument RDB-a nalazi u policijskom dosijeu Vojislava Šešelja. U zabelešci operativci DB-Centra u Zrenjaninu navode da je Krlić bio ovlašćen od strane Vlade Republike Srpske da odvodi dobrovoljce za rat u Bosni. Dokument datira iz 1993. godine, tvrdi „Vojs” (www.voice.org.rs).
Prema pisanju „Bete”, u dokumentu Resora državne bezbednosti (RDB) navodi se da je 1993. godine sa područja Zrenjanina i Kikinde na ratište na području bivše Republike Srpske Krajine i u Republiku Srpsku otišlo između 260 i 270 dobrovoljaca, a da je Mirko Krlić lično organizovao autobuski prevoz za oko 20 dobrovoljaca. On je tada bio predsednik odbora Srpske demokratske stranke u Zrenjaninu, partije čiji je predsednik bio Radovan Karadžić, a svoje aktivnosti Krlić je obavljao iz kancelarije koja se nalazila u zgradi kojom do danas upravlja Socijalistička partija Srbije.
„Napominjemo da su ove grupe na ratište išle autobusima i da tom prilikom sa sobom nisu nosili oružje, već su isto zadužili po dolasku na ratište. Imajući u vidu da se među dobrovoljcima nalazi jedan broj lica sklonih kriminalu, koji su i ranije boravili na ratištu i tom prilikom neovlašćeno donosili oružje, radićemo na praćenju njihove akivnosti prilikom dolaska sa ratišta, jer postoji osnovana sumnja da se bave ilegalnom trgovinom oružja”, piše u izveštaju RDB Zrenjanin, a prenosi „Beta”, pozivajući se na „Vojs”.
Kako se navodi u izveštaju, osim Krlića, dobrovoljce su za rat regrutovali i predsednik gradskog odbora Srpskog četničkog pokreta Sava Sinadinović, član rukovodstva zrenjaninskog SRS Milan Josimov (preduzetnik iz Aradca) i član zrenjaninskog odbora tadašnje Narodne stranke Steva Albulj (preduzetnik iz Zrenjanina).
U izveštaju zrenjaninskog DB-a, koji je upućen Trećoj i Petoj upravi Resora državne bezbednosti, navodi se i da su dobrovljci iz Zrenjanina i Kikinde ratovali u mestima Olovo, Otočac, Benkovac, Vojnić, Knin, Čajniče i Rudo. „Vojs” piše da se pretpostavlja da je Krlić slao dobrovoljce na ratišta u više navrata i na duži vremenski period, ali se u zvaničnim dokumentima koji su dospeli u javnost pominje samo 1993. godina. „Vojs” navodi da se Krlić pred kraj devedesetih godina prošlog veka aktivirao u Građanskom parlamentu Zrenjanina, koje su osnovali predstavnici nevladinih organizacija, civilnog društva i uglednih pojedinaca koji su se zalagali protiv politike Slobodana Miloševića.
U izveštaju takođe piše da je Mirko Krlić, tokom vremena, bio član više političkih stranaka. L.Z.
