Piše: Dalibor Bubnjević, glavni i odgovornni urednik lista „Zrenjanin“
Svaki razgovor je blagotvoran! Navedena konstatacija mnogima deluje previše naivno. No, retko šta onemogućava komunikaciju među ljudima. Nažalost, svedočimo kreiranju dva sistema vrednosti koji deluju da se ne poklapaju ni po jednom osnovu. Da li je zaista to tako? Uveren sam da razumni ljudi, pod pretpostavkom da nisu duševno oboleli, mogu suvislo razmeniti poruke. Zašto onda to ne čine delovi raspolućenog društva? Ne verujem da nema tačaka preklapanja iskustva. Pre bih rekao da su pojedinci onesposobljeni zbog straha od reakcije većine u skupini kojoj pripadaju.
Izložbeni salon ALUZ-a je možda kolateralna šteta odsustva komunikacije. Siguran sam da bi sve funkcionisalo i dalje da nije bivši šef kabineta naprednjačkog funkcionera želeo da dokaže pravovernost tzv. blokaderima. Dakle, javni interes je žrtvovan zbog nečije (ne)promišljenosti!
S druge strane, vladajući treba da budu daleko suzdržaniji. U njihovim rukama je „i nož i pogača“. Povrh toga, neretko deluju neubrojivo, pa su reakcije javnosti snažne. Ovih dana su mnogi zatečeni situacijom u Domu učenika. Smatraju da je reč o revanšizmu! Ako je režim zaista otišao u pogrešnom pravcu, zar ne bi prvo „stradali“ opozicioni uposlenici u Gradskoj upravi ili javnim preduzećima?!
Možda je u pitanju nečija samovolja pod plaštom vladajuće stranke ili pak sujeta?!
