Oko 3,7 miliona dinara pripalo je Lovačkom udruženju Grada (LUG) na nedavnim konkursima lokalne samouprave i Pokrajine za nabavku opreme i divljači. Ovaj kolektiv ima 130 godina dugu tradiciju postojanja. Osnovan je 1890. kao sportsko društvo sa zadatkom da lov vrši na plemenitoj bazi. Danas posluje na 120 hiljada hektara i organizovano je na tri lovišta – „Begej jug”, „Begej sever” i „Tisa”. LUG čini 930 članova iz 22 lovačka udruženja iz isto toliko sela sa teritorije našeg grada. Predsednik ovog kolektiva je Bojan Janjić.
Grad vam je dodelio 800.000 dinara za suzbijanje šakala, kako planirate da sprovedete ovaj plan?
– Druga je godina kako dobijamo tražena sredstva za ovu svrhu. Šakal je predator i lovi se cele godine po kalendaru koji propisuje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Nije ga lako odstreliti jer je potrebno nekoliko izlazaka. Lovište je veliko, a povećana je i potrošnja benzina zbog nepristupačnih prilaza. Sredstva koja smo dobili od Grada koristimo da stimulišemo lovce koji idu u lovišta radi odstrela šakala. Koliko odstrel utiče na smanjenje brojnosti ove životinje i uopšte na lanac ishrane?
– Šakal uništava mladu lanad, čak napada u čoporima i srne u lovištu. U stanju je da leglo zeca potpuno uništi, kao i fazana. On je zapravo strvinar i vešt predator, vrlo je uspešna i jedinstvena vrsta u prirodi. Šakal nikada ne napada čoveka, vrlo je plašljiv, mada hoće i da uđe u selo. On se ekspanzivno širi, u leglu može biti i do 11 kučića, i ima neverovatno veliku gustinu naseljenosti. Jedini neprijatelj ove vrste je vuk, ali ga nema na ovim prostorima, tako da šakal ovde nema prirodnog neprijatelja. Do pre 16 godina nije bilo šakala na našem području, a onda je počeo da silazi sa Karpata. Kakve ste aktivnosti imali i šta planirate za naredni period?
– Naše udruženje se bavi i lovnim turizmom. Međutim, posle korone smanjen je dolazak inostranih lovaca – turista. Mnoge agencije sa kojima smo radili i koji su nam obezbeđivali lovce zatvorile su se u vreme pandemije. Ipak, bilo ih je ove godine iz Amerike, Italije i sa Kipra. Oni love srneću divljač, prepelice, fazana i zeca. Nekada smo u lovnom turizmu ostvarivali značajna sredstva, smeštajni kapaciteti su nam bili puni, a mnogi su dovodili i svoje porodice. Dosta uticaja ima i to što je divlja patka pomerena za otvaranje sezone, u septembru. I tu smo dosta turista izgubili jer su ranije dolazili u vreme godišnjeg odmora, obično u avgustu. Zatim, u Srbiji je uveden lovostaj grlice, koja je zaštićena već dve godine, zbog čega takođe mnogi turisti više ne dolaze. Koliko god da imamo dobru saradnju sa veterinarskim institucijama, ne postoji mogućnost da se odstreljena divljač ponese. Kakva je situacija sa srnećom divljači u okolini Ečke? Pre dve godine tamo su pronalažene ilegalne zamke.
– Srneća divljač se dublje povukla u lovište jer se na toj lokaciji dosta gradi, industrijska zona je pretvorena u kompletno gradilište. Što se tiče zamki, one se nalaze u celom lovištu, to je uvek tako bilo. Naši lovočuvari i lovci uklanjaju zamke iz lovišta. Ispred naših društvenih prostorija stoji jedna velika zamka, kompletna metalna konstrukcija koju je nepoznato lice postavilo. Kakvo je stanje sa staništima divljih životinja, da li su zbog gubitaka staništa sve bliže naseljima?
– Stanište za divljač se smanjuje zato što se naselja šire. Pošto se izgrađuje Grad, ta gradnja industrijske zone potpuno je potisnula divljač. Planira se i autoput koji će proći kroz naše lovište, podignuće se ograde, što će dodatno smanjiti stanište.
N. Kovačević i A. Ilijev
IZDAŠNA SUMA ZA JAREBICE
Zrenjaninsko udruženje lovaca je ove godine od Pokrajine (bespovratno) dobilo 559.770 dinara za sufinansiranje nabavke odraslih fazana za unošenje u lovište u periodu oktobar–decembar, kao i 1.080.000 dinara za kupovinu poljskih jarebica. Za nabavku specijalnih dvogleda Pokrajina je opredelila 718.200 dinara, za uređaje za noćno osmatranje 500.000 i oko 100.000 za automatske solarne hranilice za divljač.
– Jarebice su zaštićene lovostajem preko 30 godina. Prvi put smo ih sada uneli u lovište jer ih na našim prostorima niko nije uzgajao, a i uzgoj je skup. Do sada smo doneli 150 jedinki, a predviđeno je 300. Sredstva smo dobili i za kupovinu terenskog vozila – navodi Bojan Janjić.
