Preuzevši stranku prošle jeseni, novo rukovodstvo Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) najavilo je promene, nakon sve lošijih izbornih rezultata poslednjih godina. Između ostalog, ove godine okončali su bojkot zrenjaninske skupštine, a na čelo odborničke grupe u junu je postavljena dugogodišnja, ali do sada ne toliko istaknuta predstavnica stranke Bojana Begović, doktorantkinja Fakulteta političkih nauka. Pre godinu dana imenovana je za potpredsednicu LSV-a.
Završila je osnovnu školu u Lukićevu, a potom Zrenjaninsku gimnaziju. Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu diplomirala je 2010. godine, a zatim je 2012. stekla zvanje master politikološkinje za javnu upravu, lokalnu samoupravu i javne politike. Trenutno je na doktorskim studijama kulture i medija. Zaposlena je u Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu, javno informisanje i verske zajednice kao samostalna savetnica za književno stvaralaštvo i izdavaštvo.
Proteklih meseci u lokalnom parlamentu i putem saopštenja Bojana Begović govorila je o srozavanju radničkih prava, dostupnosti zdravstvene zaštite na selu, posledicama penzione reforme iz 2014. i o sve težem položaju žena u Srbiji. Upravo rodnu ravnopravnost, manjinska prava, kulturu i medije ističe kao oblasti o kojima se neformalno usavršavala.
Članica LSV-a postala je 2010. kada je ova partija bila deo vladajuće koalicije u Gradu sa 9 osvojenih mandata. U skupštinsku klupu ušla je u prethodnom sazivu (2016) kao jedna od sedmoro predstavnika Lige. Navodi da je odgovornost vođenja sada četvoročlane odborničke grupe prihvatila nakon što je videla spremnost stranke da modernizuje način rada.
– Znala sam da postoji samo jedan put – povratak u Skupštinu grada. Smatram da ne postoji drugi način nego da se snažno i glasno, na svakom koraku, a pre svega u institucijama, ukaže na štetnost politike ili, bolje rečeno, nepolitike aktuelne lokalne vlasti. LSV – Vojvođani je ušla u talas promena ne odstupajući od demokratskih vrednosti, multikulturalnosti, decentralizacije, autonomije Vojvodine, antifašizma i proevropskog pravca. Od vašeg povratka, uz istupanje kolega iz drugih stranaka, sednice Skupštine deluju dinamičnije, pokreću se pitanja o mnogim bitnim temama?
– Zaista poražava kada vidite koliko se zrenjaninska vlast bahato odnosi prema instituciji Skupštine grada i koliko nemaju svest o potrebama običnih ljudi. U Zrenjaninu se jako teško živi. Prosečna plata sugrađana manja je i od republičkog i od pokrajinskog proseka, a od beogradskog za više od 30.000 dinara. Za sve to vreme, da paradoks bude veći, Zrenjanin se nalazi među pet najskupljih gradova za život u Srbiji. Takođe, prema zvaničnim podacima, spada u prekomerno zagađene gradove. Zbog svega toga je Zrenjanin u periodu između dva popisa izgubio oko 17.000 stanovnika.
Pokrenuli smo inicijativu da se polovina prikupljenih sredstava vraća mesnim zajednicama. Predlagali smo, više puta, formiranje radne grupe za poboljšanje položaja mladih, osnivanje Banatskog univerziteta, formiranje radnog tela koje bi obezbedilo dostupnost adekvatne zdravstvene zaštite i poboljšanje uslova života u selima. Predstavnici aktuelne vlasti nisu bili spremni za dijalog i po tome će ostati upamćeni. Kako gledate na dogovor o kontroli izbora koji su nedavno potpisali sve opozicione stranke i organizacije u gradu, među njima i LSV?
– Za fer i korektne izbore su ključni izborni uslovi, a čini mi se da smo u Srbiji prilično daleko od toga. Zato mislim da je pomenuti dogovor izuzetno važan korak u borbi za budućnost našeg grada. Za nas je to pitanje osnovne političke kulture, pokazatelj da postoji osećaj odgovornosti, jer su razlike između partija ostavljene po strani zarad višeg cilja – da ljudi bez straha mogu da glasaju. Kako objašnjavate to da najveći deo opoziciono orijentisanih građana ne zna kojoj partiji bi dao poverenje, što je pokazalo istraživanje Nove srpske političke misli iz avgusta?
– Mogu to da razumem i sigurna sam da je to rezultat rada predstavnika aktuelne vlasti da se politika smuči ljudima. Decenije nesistema koji smo živeli, kao i poremećenog skupa vrednosti, dovele su do toga da su ljudi počeli da veruju da su društveni i politički aktivizam uzaludni, te da promena nije moguća. Zato je važno vratiti pristojnost u politički život i razgovarati sa građanima jer oni jasno vide šta se dešava u našem gradu. Neopredeljenost Zrenjaninaca je donekle i razumljiva budući da su ovdašnji partijski odbori oslabljeni, i kadrovski, i materijalno. Kako ćete u takvim okolnostima pristupiti lokalnim izborima naredne godine?
– Iako smo u opoziciji već 11 godina, ljudi veruju u našu ideju. U proteklom periodu uspeli smo da povratimo ono što nam je dugo nedostajalo, a to je svest ljudi da je moć u njihovim rukama i da je promena moguća. Zrenjanin pripada svima nama i ponovo će biti grad u kojem se neguju vrednosti sigurnosti, solidarnosti, tolerancije, empatije i odgovornosti.
