Bolje dugovati sugrađanima nego strancima?
Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Krajem 2012. godine javni dug Srbije je iznosio 17,7 da bi polovinom 2023. dostigao čak 35 milijardi evra. Proizilazi da je tokom poslednjih deset i po godina obaveza države skoro duplirana. Ko su naši poverioci koji nam omogućavaju da trošimo iznad nivoa budžetskih prihoda? Država se za oko 8,8 milijardi evra zadužila putem emitovanja obveznica na domaćem tržištu i to najvećim delom u dinarima (6,75 mlrd.), dok je ostatak u evrima (oko 2 milijarde). Prodajom tzv. evroobveznica (emisijom obveznica na međunarodnom tržištu) došlo se do dodatnih 8,9 milijardi evra, a obezbeđeno je i 3,3 milijarde evra po osnovu kredita od stranih vlada, Međunarodne banke za obnovu i razvoj (2,2 milijarde), Evropske investicione banke (1,4), Izvozno-uvozne banke Kine (2,4), te od MMF-a (2,4 milijarde). Preostale manje iznose čine pozajmice od Evropske banke za obnovu i razvoj (132 miliona evra), Banke za razvoj Saveta Evrope (523 mil. evra), Nemačke razvojne banke (65 mil. evra), zatim krediti poslovnih banaka (1,7 milijardi evra).
Štednja stanovništva kod banaka iznosi oko 14 milijardi evra, a građani poseduju određeni iznos gotovog novca i u „slamaricama”. Opravdano se postavlja pitanje zašto država do nedostajućih sredstava ne bi došla emisijom obveznica koje bi bile namenjene građanima (pojedincima), a ne samo institucionalnim investitorima (investicionim bankama i fondovima, osiguravajućim kompanijama i sl.). Hrvatska je emitovala tzv. narodne obveznice i na taj način omogućila sugrađanima siguran plasman vlastitog kapitala.
Obveznice su vrsta dugoročnih dužničkih hartija od vrednosti. Izdavalac (emitent) obavezuje se da će licu koje poseduje obveznicu nakon dogovorenog vremenskog perioda isplatiti nominalni iznos naznačen na njoj, uvećan za pripadajuću kamatu. Iako ovakav oblik finansiranja podseća na klasičan kreditni odnos, od njega se razlikuje po tome što je obveznica finansijski instrument kojim se može trgovati na sekundarnom tržištu hartija od vrednosti (HOV). Izgradnja i postojanje tržišta ovakvih vrednosnih papira može imati pozitivne efekte na ekonomski razvoj: pojavljuje se novi izvor dugoročnog kapitala i novi finansijski proizvodi, stvara se konkurencija bankarskom sektoru što može doprineti snižavanju troškova kapitala, prisutna je manja osetljivost privrede na potencijalnu finansijsku krizu itd.
Municipalne obveznice emituju jedinice lokalne samouprave (gradovi i opštine) sa ciljem da prikupe neophodna sredstva za realizaciju određenih infrastrukturnih i komunalnih projekata ili za pokrivanje tekućeg budžetskog deficita. Bilo bi dobro da i građani koji bi ulagali manje iznose dobiju mogućnost da na ovaj način plasiraju svoju ušteđevinu. To bi za njih predstavljalo dvostruku korist. Sa jedne strane bi doprinosili realizaciji projekata važnih za njih i njihove porodice (izgradnja vrtića, sportskih terena, bazena, biciklističkih staza, održavanje lokalne putne mreže itd.). Po isteku roka važenja obveznice novac bi im se vratio uvećan za dogovorenu kamatu (alternativa štednji u banci).
