Čovek današnjice suočava se sa brojnim izazovima. Čini se, što je vreme modernije, oni bivaju sve teži i složeniji. Opstati na zemlji predstavlja ozbiljan poduhvat, jer sa svih strana vrebaju ratovi, nemaština, bolesti, poslovne i druge brige. U poslednje tri godine čovečanstvo se suočilo i sa pandemijom korona virusa, koja je izmenila sve.
Kada govorimo o svetu u kojem trenutno živimo odavno je postao mašina za mlevenje mesa, ljudskog naravno. Slamka spasa za koju se možemo uhvatiti, dok još uvek nije prekasno, jeste ljubav. A ko su oni koji upravljaju svetskim poretkom. To su razni šefovi, lajfkoučevi, bankari, službenici, korisnici grantova i fondova u čijim rukama leži razvoj društveno ekonomskih vrednosti, ali i sve popularniji programeri, PR-ovi (public relations), menadžeri ljudskih resursa (HR-Human resource) i drugi dušebrižnici.
Kada čovečanstvo počne da propada i gubi kompas umetnost je ta koja ne sme da bude gluva, slepa i nema pred svakodnevicom. Oštrim i ubojitim dramskim izrazom, reditelj Boris Liješević, upro je prst u sve anomalije društva i dotakao se tema koje nas muče. Sa kolegom Fedorom Šilijem realizovao je projekat „Šta će biti sa svima nama”. Premijerno je izveden 12. aprila na Dramskoj sceni NP „Toša Jovanović”. Tekst je nastao u procesu proba sa glumcima: Sarom Simović (k.g), Zvonkom Gojkovićem, Natašom Ilin, Mirkom Pantelićem, Sanjom Radišić, Draganom Đorđevićem, Stefanom Juaninom i Dejanom Karlečikom.
ŠTA KRIJE JEDNA BANKA?
Liješević radnju smešta u „Ja banku” koja obeležava dve decenije postojanja. Upravo ona postaje „Pandorina kutija” iz koje izlaze sva zla modernog poslovanja i mesto gde se odvijaju dramatični događaji (izdaje kumstva, prijateljstva, prevare, uzimanje kredita, zavisnost od stranih gazda). Likovi nemaju imena i prezimena (odlika savremene književnosti, ali i dramaturgije da čoveka krajnje obezliči) već se oslovljavaju „titulama”. „Šta će biti sa svima nama” provlači se kroz komad kao mantra, lajtmotiv, refren ili molitva koju svaki od aktera izgovara. Uloga najstarijeg radnika, kojeg sa uzbuđenjem prate u prevremenu penziju, pripala je Draganu Đorđeviću. Bogato glumačko iskustvo pomoglo mu je da odgovori na ovaj ni malo lak izazov.
– Nekada sam imao osećaj kao da sam na psihoterapiji. Bilo je vrlo intimnih trenutaka koji su izazivali suze. Najinteresantniji je bio taj obrnuti proces gde je iz naših improvizacija i razgovora nastajao tekst koji se polako uobličavao u jednu zokruženu priču. Što se mog lika tiče… to sam ja. Sve što izgovaram moje su reči, razmišljanja, zapažanja, zaokružena u celinu i glumački odbranjena – rekao je Dragan Đorđević.
Sanji Radišić poverena je rola ekološkinje. Uporno traži posao u struci, ali to samo po sebi za nju nije dovoljno. Želi da joj se omogući i ozbiljno finansiranje projekata uz podsticanje ekološke svesti. Ova uloga za nju nije bila previše komleksna, jer je kroz karijeru igrala mnogo složenije uloge.
– U ovoj sredini, trud koji ona ulaže je jalov i njena akcija je prenapregnuta, naivna i dovedena do apsurda. Sa druge strane, rad sa Borisom je takav da moraš ući u njega čista srca i sa poverenjem. Traži od svakog glumca strpljenja prema sebi i procesu jer veruje u snage sâmog stvaralačkog čina – kazala je Sanja Radišić.
GLUMAČKI IZAZOVI
Najveći utisak na publiku ostavio je menadžer prodaje kojeg igra Stefan Juanin. Na početku je srećan, poprilično smiren i staložen. Zaljubljen je u svoju devojku koja je istovremeno i njegova koleginica. Na kraju, doživeće najveću tragediju i razočarenje. Promene u njegovom raspoloženju izazvaju partnerka, direktor, kum ali i ostali zaposleni za koje je verovao da ih dobro poznaje.
– Junak koga igram za polaznu tačku imao je jedan od mojih ličnih aktuelnih problema. Zatim se razvijao u korelacijama koje su nastale u dodiru sa likovima koje su gradile ostale kolege. Tim preplitanjima i sudaranjima razvili su se konflikti među njima koji su postali jedna od okosnica priče. Iako kreću iz ličnog problema, oni postaju opšti tipovi sa svojim željama, ambicijama, strahovima u kojima se ogleda svako od nas – dodao je Juanin.
Saru Simović publika je upoznala u „Slici napoznatog”. Akademiju je završila kao Liješevićeva studentkinja, te su joj njegove metode rada poznate. Kako je ispričala, glumi direktorku marketinga, ali sanja da nastavi da se bavi glumom i napravi karijeru u Beogradu. Na tom putu, koristi sva moguća sredstva kako bi došla do cilja. Dramske sposobnosti prikazala je brilijantnim, brzim i veštim transformacijama u za nju povoljne situacije.
Mirko Pantelić se odlično snašao u ulozi dirktora, hladnokrvnog čoveka koji drži sve konce u rukama. Mislio je da je nedodirljiv i da niko nikada neće dopreti do njegovih najmračnijih tajni, ali pogrešio je…
TIM IZA SCENE
Inspicijentkinja je Jelena Istrat a suflerka Ivana Titin. Scenografiju je uradio Andreja Rondović, kostimografkinja i asistentkinja reditelja je Vesna Varićak. Saradnik je Zvonko Gojković. Asistent reditelja Miljan Vuković. U predstavi se koristi pesma „Žvake” Ane Đurić Konstrakte koja daje poseban šlagvort celoj priči.
