Dugi periodi toplih i sušnih dana povećavaju šansu za pojavu požara na otvorenom. Ove godine na teritoriji srednjeg Banata zabeleženo je 166, a samo u junu bilo ih je 72. Najčešći uzroci su nehat i nepažnja građana, kao i namerno paljenje. Iz Vatrogasno-spasilačkog bataljona primećuju da Zrenjaninci veruju da je plamen na otvorenom bezazlen. Upozoravaju da mala vatra vrlo često može da preraste u ozbiljan požar, koji zahvata veliku površinu, ugrožava živote i izaziva ozbiljnu materijalnu štetu.
– Plamen je posebno opasan kada su žita spremna za vršidbu. Veliki problem je i paljenje žetvenih ostataka. Do požara dolazi i bacanjem opušaka iz vozila, jer je nisko rastinje jako suvo – ističe Branislav Milosavljević, komandant Vatrogasnospasilačkog bataljona.
Prošle godine vatrogasci su u našem Okrugu gasili preko 800 požara. Od toga je na otvorenom prostoru bilo čak 516. Najavili ste pojačan nadzor i obilazak terena. Šta to podrazumeva?
– Kontrolisaćemo namerna paljenja i pregledati poljoprivrednu mehanizaciju. Teren će obilaziti ekipa koju će činiti pripadnici Sektora za vanredne situacije, Komunalne milicije i drugih gradskih službi. Svaki dan ćemo ići u određeni deo atara. Sankcionisaćemo svakoga koga uhvatimo da pali vatru na otvorenom. Prilikom kontrole, sve mašine moraju da imaju servisirane protivpožarne aparate i uverenje o ispravnosti. Poljoprivrednici treba da obezbede tzv. „hvatače varnica” koji se stavljaju na auspuhe traktora i kombajna, kako ne bi izazvale požar. Koje sankcije propisuje zakon?
– Za paljenje strnih useva, biljnih ostataka i smeća kazne za fizička lica su 10 hiljada dinara. Ukoliko se požar izazove na rubu šume cifra se penje do 50 hiljada. Za pravna lica sankcije se kreću od 300 hiljada do milion dinara. Evidentno je da kažnjavanje ima efekta, ali još uvek nismo postigli nivo koji smo očekivali. Kazne su male i smanjuju se ako se plate u roku do sedam dana. Možda bi učinak bio veći da su ozbiljnije. Zakon o zaštiti od požara jasno propisuje da je u prekršaju svako ko pali vatru na otvorenom prostoru. Da li apeli daju rezultate?
– Poslednjih godina putem medija konstantno apelujemo na građane i evidentno je da ima napretka. Ipak, još uvek nismo došli do nivoa kojim bismo bili zadovoljni. U sklopu redovnih aktivnosti realizujemo edukacije dece u školama. Pojedina dobrovoljna vatrogasna društva organizuju ih i za odrasle. Uz to, svi zaposleni su u obavezi da prođu obuku iz protivpožarne zaštite.
Situacija je najozbiljnija u Opštini Žitište. Lane je u jednom danu gorelo oko 2.500 hektara. Sve raspoložive snage iz celog okruga učestvovale su u gašenju, kao i dobrovoljna vatrogasna društva. Koji su izazovi savladavanja požara u poljima?
– Gašenje zahteva angažovanje velikog broja ljudi i mehanizacije. Najveći problem može biti vetar. Borba sa njim je izazovna jer raspiruje vatru i širi je velikom brzinom. Tako plamen zahvata veliku površinu. Sa druge strane, može i da okrene plamen ka nama. Tada moramo da se povlačimo.
Prošle nedelje su izgorele kuće u Aradcu i Srpskom Itebeju. U poslednjih desetak dana spaljeno je oko 15 hektara neovršenog žita u Novom Itebeju, Torku, Novom Bečeju i Srpskoj Crnji. Žetva još nije gotova, očekujemo da će biti još požara. Koliki je značaj dobrovoljnih vatrogasnih društava?
– Mnogo nam pomažu tamo gde ih ima. Zovu nas kad im treba pomoć, a desi se i da oni sami ugase požar. Njihov značaj je velik i u većini slučajeva možemo da se oslonimo na njih. To su ljudi koji volonterski rade. Prošli su obuku Sektora za vanredne situacije, imaju status operativne jedinice i zdravstveno su osigurani. Svaka njihova intervencija se evidentira u naš jedinstveni sistem. Na teritoriji Zrenjanina aktivna su 22 dobrovoljna vatrogasna društva, u Žitištu četiri, Srpskoj Crnji tri, a u Novom Bečeju dva. Zainteresovanost je manja nego ranije, ali ima dovoljno ljudi. Koje su dužnosti vatrogasca-spasioca?
– Osnovni posao nam je gašenje požara i delovanje u vanrednim situacijama (zemljotresi, poplave…). Imamo timove za rad i spasavanje na vodi, kao i za rad u ruševinama. Pomažemo prilikom saobraćajnih nezgoda, jer imamo alate za sečenje vozila. Angažovani smo cele godine i na teritoriji Srbije kada se dese veći požari. Prošle godine je oko 40 vatrogasaca iz srednjeg Banata bilo u Boru, Negotinu, Kladovu, Prijepolju, Pirotu, Prokuplju. Četvorica pripadnika naše jedinice išli su da pomognu u Grčku, zatim i u Tursku posle zemljotresa. Da li imate dovoljno kadra i opreme?
– Trenutno brojimo 95 pripadnika. U poslednjih šest meseci primili smo devet novih članova, a dvoje je otišlo u penziju. Nedavno je završen konkurs, te četiri kandidata treba da krenu na obuku. Za sada, sa ovim brojem ljudi, uspevamo uspešno da funkcionišemo.
Svi vatrogasci imaju ličnu zaštitnu opremu. Posedujemo 26 vatrogasnih vozila. Vozni park je prilično star, a oprema je jako skupa. Nadam se da će se to poboljšati u narednom periodu. Pre par meseci dobili smo jedno vozilo. Pored Sektora za vanredne situacije, imamo i podršku Grada.
