Iz ljubavi prema prirodnim proizvodima, Branislava Čokić iz Orlovata rešila je da se oproba u izradi domaćih sapuna. Ovim kreativnim hobijem bavi se već više od godinu dana, a sada, kako kaže, u porodici koriste isključivo domaću kozmetiku. Pored sapuna koje stvara iz biljnih i životinjskih masnoća, pravi i potpuno prirodne balzame za usne, meleme, butere za telo i aromatične soli za kupanje.
RUČNI RAD I KVALITET
Za istraživanje prirodne kozmetike Branislava se zainteresovala nakon što je od hemikalija u komercijalnim proizvodima počela da dobija neprijatne reakcije na koži. Preko Jutjub videa krenula je da se upoznaje za procesom izrade domaćih pomada, što ju je ohrabrilo da dalje istražuje po internetu i oproba se u ovom zanatu.
– Preko Fejsbuk grupe „Hemija sapuna” došla sam do datoteka sa teorijom koje sam izučavala oko mesec dana kako bih se upoznala sa materijom. Prvi sapuni su odlično ispali. Napravila sam ih od svinjske masti, pošto sam jedino nju u tom trenutku imala u kući – kaže Branislava Čokić.
Na početku je proizvode poklanjala prijateljima koji su ih dalje preporučivali. Kako kaže, reakcije su bile pozitivne, jer je u pitanju bilo nešto novo sa blagotvornim dejstvom.
– Želim da napravim sve što je potrebno za negu tela, a ponudu proizvoda širim metodom radoznalosti. Prvo učim o procesu kako bih napravila pravi izbor. Oprezna sam jer želim da imam proizvod koji je kvalitetan – kaže Orlovaćanka.
Veliku pažnju naša sagovornica posvećuje izučavanju ponašanja sastojaka. To je, smatra ona, put koji će joj omogućiti da napravi svoje recepte i proizvode prilagodi različitim tipovima kože.
– Ne želim da prepisujem sa interneta jer nemam potrebu da pravim velike količine. Bitno mi je da ljudi budu zadovoljni kvalitetom i da na ovaj način širim kulturu kupanja domaćim sapunom – kaže Branislava.
PAŽLjIVO BIRANI SASTOJCI
Sirovine, kaže, nabavlja vrlo lako. Poručuje ih preko interneta, nakon čega joj stižu na kućnu adresu. Olakšica je i što nekoliko firmi u ponudi ima i ambalažu.
Domaći sapuni prave se na sličan način kao i komercijalni. Razlika je, objašnjava naša sagovornica, što se kod fabričkih sapuna u tom procesu izvlače najbolji sastojci (npr. glicerin), što kasnije mora da se nadomesti dodavanjem raznih hemikalija. U domaćem sapunu, ističe, sav glicerin ostaje, zbog čega je on toliko blagotvoran za kožu.
– Da bih dobila kvalitetno ulje za kreme i meleme, pravim i macerate (nastaju potapanjem lekovitog bilja u maslinovom i bademovom ulju). Potapala sam ruzmarin, koprivu, neven, lavandu, koji, nakon što 40 dana stoje na suncu, otpuste lekovite sastojke – kaže Branislava.
Deo proizvoda sadrži i pčelinji vosak koji, ističe naša sagovornica, nabavlja od ljudi u koje ima poverenja, kako bi bila sigurna da u njima nema dodatnih sastojaka.
Zbog lekovitosti komponenata, sapuni mogu da saniraju i manje kožne probleme, ali, naglašava naša sagovornica, treba imati na umu da su u pitanju sredstva za higijenu, a ne lek.
– Drago mi je kad drugi prepozaju kvalitet i blagotvornost proizvoda, jer se njihovom upotrebom koža vraća u prirodno stanje. Volim da eksperimentišem sa novim mirisima, bojama i uljima. Imam raznih planova za budućnost, ali ne žurim, već uživam u procesu – zaključuje Branislava.
