Desetogodišnje dete pronašlo telo
strojara-mehaničara sa barže koja je pre nekoliko dana potonula u Dunavu. Dete je ugledalo leš u reci, nedaleko od obale, 400 metara nizvodno od mesta gde se plovilo prevrnulo. Za drugim mornarom još traje potraga.
Likvidacija u Jagodini: iz automobila pucali u trojicu muškaraca, jedan ubijen.
Sahrana dečaka nastradalog od strujnog udara: Luku nećemo prežaliti.
Tuča ginekologa u Ćupriji, u kancelariji načelnika: Udarao me dok sam ležao u lokvi krvi.
Užas u Zaječaru: muškarac se obesio u školskom dvorištu.
Zemljotres trese Kraljevo: suđenje osumnjičenima da su oštetili budžet za 100 miliona dinara. Odron zbog kiše kod Vladičinog Hana, poplavljeno nekoliko lokacija u centru Tutina, Užice već pet dana bez vode…
To su teški, uznemirujući naslovi koji su me zasuli sa internet stranica, kad sam u utorak uključila kompjuter, i to oni bez politike, naslovi o događajima iz našeg domaćeg okruženja, bez inostranstva. O Mosulu, Raki, potonulim čamcima punim izbeglica, a i kozačko-srpskim zaverama protiv Mila – da i ne govorim… To je bio dan kad su Amerikanci birali svog predsednika: Hilari ili Tramp? Čitaoci danas verovatno već znaju ko je pobedio, ali u utorak to je još bila nepoznanica, vladala je napetost koja se, izgleda, prostirala preko svih meridijana: u pitanju je sila koja misli da polaže pravo na sve i svakog, i tako se i ponaša. Vreme, i naslovi, zgušnjavaju se oko nje, i njenih izbora, šta li…
