Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Jedan od osnovnih zadataka države je da stvara uslove za obezbeđivanje dovoljne količine namirnica po pristupačnim cenama. Da bi se u tome uspelo potrebno je da se razumeju razlozi koji dovode do iznad prosečnog poskupljenja hrane na domaćem tržištu.
Indeks cene koji obračunava i prati Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (Food and Agriculture Organization of the United Nations – FAO) je u toku poslednje tri godine opao za 10,3%. Prema ovom izvoru, od početka sukoba u Ukrajini (februar 2022.), do danas meso je poskupelo za 3,8%, dok su žitarice pojeftinile za 22,5%.
Istovremeno, u Srbiji je situacija potpuno drugačija. Na bazi podataka Republičkog zavoda za statistiku (RZS) o nivou potrošačkih cena može se izračunati da je tokom poslednje tri godine (februar 2022. – februar 2025.) ukupan (kumulativan) rast cena hrane i bezalkoholnih pića iznosio čak 36,1%. Pri tome se izdvajaju proizvodi iz kategorija mleko, sir i jaja (46,6%), riba (37,9%), hleb i žitarice (33,1%), povrće (34%), voće (32,6%), meso (30,9%)…
Treba imati u vidu i to da su u posmatranom periodu kod nas prehrambeni proizvodi poskupeli u većoj meri (+36%) u odnosu na ukupnu inflaciju (+28,2%). S obzirom na to da izdaci za hranu i bezalkoholna pića imaju vrlo visok udeo (40,4%) u prosečnoj potrošačkoj korpi, proizilazi da je nužno došlo do pada životnog standarda građana u našoj zemlji. Stabilizacija cene hrane na domaćem tržištu bi bila poželjna i zbog toga što one imaju ključan uticaj (uz energente) na dinamiku ukupne inflacije.
Međutim, sve su prilike da to toga neće doći, imajući u vidu da jedna od osnovnih komponenti u poljoprivrednoj proizvodnji (azotno đubrivo) beleži poskupljenje i da ratari predviđaju da će prolećna setva biti za 20% skuplja u odnosu na prethodnu godinu. Cene agrarnih proizvoda zavise od brojnih faktora – izdataka za proizvodne inpute (seme, gorivo, đubrivo), prinosa, stepena liberalizacije spoljne trgovine (uvoza i izvoza)…
Od „njive do trpeze” dugačak je put. U lancu snabdevanja hranom učestvuje veliki broj aktera – od proizvođača primarnih proizvoda i onih iz sektora prehrambene industrije, preko uvoznika, skladištara, distributera, pa sve do maloprodavaca. U prehrambenoj industriji poskupljenja su u najvećoj meri rezultat visokih ulaznih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, odnosno skupih sirovina, budući da njihov udeo u ukupnim troškovima iznosi oko 60%. Ovo se dalje transferiše (preliva) na ulazne cene u trgovini na malo, što za rezultat ima skup proizvod za finalne potrošače (a to je ono što je najvidljivije i na šta smo najosetljiviji).
Sledi da različiti faktori utiču na to da hrana kod nas nije jeftina – neefikasnost u domenu primarne proizvodnje (poljoprivrede), zatim prisustvo nepovoljnih uslova otkupa primarnih proizvoda i stvaranje oligopolskog tržišta u segmentu prerađivačke industrije, potom neefiskanost proizvodnih procesa u prehrambenoj industriji, kao i (jednim delom) trgovačke marže u maloprodaji. Nakon što se utvrdi gde se u lancu snabdevanja i zbog čega javljaju pritisci na poskupljenje, treba koristiti odgovarajuće mere javne politike (iz domena agrarne, ekonomske, zaštite konkurencije i dr.) sa ciljem da se taj trend, ako je moguće, preokrene kako bi se poboljšao nivo životnog standarda građana.
