Da li je bitan iznos prosečne zarade?
Piše: dr Dejan Molnar,
vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Predstavnici vlasti i dalje najavljuju da će iznos prosečne zarade u Srbiji uskoro dostići nivo od 500 evra, dok njihovi kritičari zastupaju stav da se to neće dogoditi u skorije vreme.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u Srbiji je juna 2019. godine prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 53.633 dinara (oko 455 evra). Pri tome, neto zarade zaposlenih u radnom odnosu bile su 54.005 dinara (458 evra), dok su zarade zaposlenih van radnog odnosa (privremeni i povremeni poslovi i sl.) bile 34.052 dinara (289 evra). Neto zarade isplaćene istog meseca daleko su veće u javnom sektoru (59.389 dinara tj. 503 evra) nego zarade ostvarene van javnog sektora (50.961 dinara tj. 432 evra).
Ni unutar javnog sektora zarade nisu ujednačene. Najviše su u državnim javnim preduzećima – u proseku 70.192 dinara (595 evra), a slede republički nivo administracije (66.962 dinara, tj. 567 evra), sektor obrazovanja i kulture (57.220 dinara, tj. 485 evra), zdravstveni i socijalni rad (53.872 dinara, tj. 457 evra), dok se na kraju liste nalaze zaposleni u lokalnim javnim preduzećima – prosečna plata im je bila 50.322 dinara, odnosno 426 evra.
Po visini prosečne zarade prednjači grad Beograd – 66.925 dinara (567 evra), a posebno se ističu sledeće beogradske opštine: Vračar – 90.235 din. (765 evra), Novi Beograd – 86.221 din. (730 evra) i Stari Grad – 85.831 din. (727 evra). U Vojvodini se izdvaja Novi Sad sa prosečnom zaradom 58.565 (496 evra). U regionu Vojvodine je, osim u Novom Sadu, prosečna neto zarada iznad 50 hiljada dinara juna ove godine ostvarena i u Vršcu (53.443 din.), Zrenjaninu (51.602 din.), Subotici (51.415 din.) i u Pančevu (51.376 din.).
Pri tome, bitno je imati u vidu i to kolika je tzv. medijalna neto zarada. U pitanju je onaj nivo zarade koji ukupan broj zaposlenih deli na dve jednake grupe – 50% njih koji ostvaruju zaradu manju od tog iznosa i njih 50% sa zaradom iznad tog iznosa. Medijalna zarada je juna 2019. godine u Srbiji dostizala nivo od 41.045 dinara (348 evra). Prema zvaničnim podacima ukupan broj zaposlenih u našoj zemlji je u istom periodu iznosio oko 2.160.000 lica. To znači da je 1,08 miliona zaposlenih radnika ostvarivalo zaradu manju od 348 evra! Pri tome, prosečna potrošačka korpa u našoj zemlji iznosi 71.583 dinara (607 evra).
Na osnovi prethodnog se nameće i logično pitanje – šta znači prosečna zarada, ako je većina građana zapravo nema? Naime, prosek je samo statistička (obračunska) kategorija, koju u realnosti niko ne mora da ostvaruje. Zbog toga je prilikom ocene životnog standarda i kvaliteta života građana važno uzeti u obzir i nejednakost u raspodeli dohotka. U Srbiji su ove nejednakosti među najvećima u Evropi.
Ništa manje važna nije ni sledeća činjenica – nivo životnog standarda, kvalitet života i struktura potrošačke korpe (čega i koliko kupujemo) se ne razlikuje mnogo u slučaju da raspolažemo sa 450 evra ili 550-600 evra mesečno. Za suštinski prelazak na viši nivo životnog standarda potrebne su mnogo (najmanje duplo) veće zarade.
