Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Najvažnija (suštinska) komponenta životnog standarda je ona ekonomska, koja se odnosi na potrošnju dobara i usluga. Za najviše ljudi prihod od rada (dohodak, zarada) je osnova kojom se finansira zadovoljavanje potreba. Uvreženo je mišljenje da je ekonomski položaj Zrenjaninaca bio daleko povoljniji ranije nego danas.
Stariji sugrađani često se sa setom prisećaju perioda socijalizma kada je grad na obalama Begeja bio istinski industrijski gigant i jedan od razvijenijih centara u SFRJ. Iako ovo predubeđenje nije bez osnova, očito se gubi iz vida činjenica da pojedinačni gradovi, po pravilu, dele sudbinu šireg okruženja kojem pripadaju u pogledu privrednih performansi.
U publikacijama „Opštine u Srbiji” (dostupne su na sajtu RZS-a, počev od 1974. do danas), mogu se pronaći statistički podaci o ličnim dohocima, odnosno o prosečnim zaradama zaposlenih. Oni se mogu iskoristiti za poređenje materijalne osnove životnog standarda stanovnika Zrenjanina sa prosekom Republike Srbije tokom poslednjih 50 godina. Pri tome, ovo razdoblje se može podeliti na nekoliko karakterističnih vremenskih sekvenci.
Prva je ona tokom socijalističkog perioda razvoja, pre raspada SFRJ (1974-1990). U tom intervalu je u Zrenjaninu zabeležen prosečan nivo ličnog dohotka po radniku koji je bio za 1,3% veći od proseka Socijalističke Republike Srbije. Potom je usledio period „tmurnih devedesetih” (1991-2000), tokom kojeg su sugrađani prošli nešto bolje, budući da su plate bile za 11,9% iznad republičkog proseka. Iako su tada nekadašnji industrijski giganti već uveliko bili na izdisaju, država je preko njih vodila socijalnu politiku i kako-tako obezbeđivala uslove za život. Pomoglo je i to što je u pitanju poljoprivredno područje. Nakon 2000. godine usledio je interval tranzicije i prelaska na tržišni model privređivanja, tokom kojeg je Zrenjanin mogao i bolje da prođe. Naime, od 2001. do 2023. zaposleni u Gradu imaju za 2,3% niže zarade od državnog proseka. Pri tome, mogu se uočiti dva potperioda, koja se prilično razlikuju. Tokom prvog (2001-2011) zarade su bile za 1,1% iznad, da bi u drugom (2012-2023) njihov nivo bio za 5,4% niži od prosečnog za državu kao celinu. Primetno je i da se poslednjih nekoliko godina taj jaz produbljuje, te je 2023. godine zrenjaninska plata bila za 8,8% niža od republičkog proseka.
Na osnovu iznetih činjenica može se izvesti objektivan zaključak da se tokom prethodnih pet decenija u Zrenjaninu nije živelo ni mnogo bolje, ali ni mnogo lošije u odnosu na uslove koji su vladali u Srbiji. Jedan od glavnih razloga je struktura gradske privrede. U socijalizmu su važno mesto imale prehrambena i tekstilna industrija (gde plate nisu prednjačile), a ni danas ne postoji značajniji udeo tehnološki naprednih i modernih grana.
Situacija na ovom planu bi se mogla postepeno unapređivati putem stvaranja uslova za kreiranje kvalitetnijih i bolje plaćenih radnih mesta. Preduslov za to je da se u strukturi lokalne privrede povećava udeo savremenih, tehnološki naprednih, kreativnih i na inovacijama zasnovanih delatnosti. Tako će se podsticati i tražnja za visokoobrazovanom radnom snagom koja poseduje savremena znanja, kompetencije i veštine. Geografski položaj i najavljeni infrastrukturni projekti (auto-put) svakako pogoduju privlačenju kvalitetnih i bolje plaćenih kadrova.
