Da li nas korona vodi u dužničko ropstvo?

Piše: dr Dejan Molnar,
vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

U domaćoj javnosti se uglavnom prati i analizira stanje našeg javnog duga i njegovog udela u bruto domaćem proizvodu. Daleko manje su zastupljene analize koje se odnose i na druge aspekte, poput visine i dinamike naših obaveza prema strancima.
Ukupna zaduženja delimo prema nekoliko kriterijuma. Prvo, dug može biti javni (iznos koji duguje država) i privatni (obaveze privatnih lica i preduzeća). Drugo, on može biti unutrašnji (dugovanje prema domaćim kreditorima) i spoljni (potraživanja lica iz inostranstva). Treće, kratkoročni
(sa rokom dospeća do jedne godine) i dugoročni (sa rokom dospeća dužim od godinu dana) itd.
Za razliku od razvijenih zemalja koje se zadužuju u domaćoj valuti, Srbija se uglavnom zadužuje u stranoj valuti kod poverilaca iz inostranstva. U ovakvim dužničko-poverilačkim aranžmanima posebno treba imati u vidu rizik od promene deviznog kursa, odnosno tzv. valutni rizik. Možda je to jedan od razloga zbog čega NBS čini napore da kurs dinara drži stabilnim i precenjenim. Zamislimo samo šta bi se desilo sa platežnom sposobnošću građana, privrede i države ukoliko bi se pod ostalim jednakim uslovima dogodila deprecijacija (smanjenje vrednosti) dinara u odnosu na evro od npr. 10% (rast kursa sa 117,5 na oko 130 dinara za jedan evro).
Spoljni dug javnog sektora Srbije se odnosi na obaveze države, Narodne banke Srbije, lokalnih samouprava, fondova i agencija koje je osnovala država i na dugove za koje je izdata državna garancija. Spoljni dug privatnog sektorakonstituišu banke, preduzeća i fizička lica, za koje nije izdata državna garancija.
Prema podacima Narodne banke Srbije, ukupno spoljno zaduženje naše zemlje na kraju prvog kvartala 2021. godine iznosi 32,3 milijarde evra. Od toga se 50,4% odnosi na dug javnog, a 49,6% na privatni sektor. Prateći vremensku seriju podataka o iznosu spoljnog duga naše zemlje jasno se uočava njegov rast u periodu nakon 2018. godine – sa 26,66 (decembar 2018) na 32,34 milijardi evra (mart 2021). U pitanju je rast od blizu 5,7 milijardi evra, odnosno od 21,3% za dve godine i tri meseca. Zaduživanje u inostranstvu je posebno dinamizirano nakon izbijanja pandemije. Za samo godinu dana, u periodu od marta 2020. do marta 2021. godine spoljno zaduženje je poraslo za 3,7 milijardi evra, odnosno za 12,9%.
Na kraju marta meseca 2021. godine, 22,7% od našeg ukupnog spoljnog duga (što je oko 7,3 mlrd. evra) je prema međunarodnim finansijskim organizacijama (MMF-u, Evropskoj investicionoj banci, Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj dr.). Na naše obaveze stranim vladama i njihovim razvojnim bankama i agencijama otpada oko 15,9% ukupnog, odnosno oko 5,14 milijardi evra. Po osnovu emitovanih obveznica koje su kupili stranci, naša država je prikupila ukupno oko 5,8 milijardi evra.
Za vraćanje inostranih zaduženja potrebna su strana sredstva plaćanja koja se obezbeđuju prodajom i naplatom izvezenih dobara. Stoga, važno je pratiti odnos između visine spoljnog duga i vrednosti izvoza robe i usluga. Dinamika ovog pokazatelja nam ukazuje na to da raste rizik od sposobnosti urednog servisiranja. Naime, 2018. godine je iznos zaduženja bio veći za 26% od vrednosti našeg izvoza, dok je krajem marta 2021. godine spoljni dug nadmašio za čak 41,5% vrednosti eksportovanih roba u usluga.