DA LI POLJOPRIVREDNICI IMAJU RAČUNA DA ROBU LIČNO PRODAJU NA PIJACAMA

Mnogi biraju siguran plasman umesto više cene

Na zrenjaninskim zelenim tržnicama sve je manje onih koji nude svoje voće ili povrće. Više je preprodavaca, odnosno nakupaca. Ni potrošači nisu sigurni od koga će pazariti, kakav će kvalitet robe dobiti i po kojoj ceni.
– Četrdeset godina se bavim ovim poslom i uglavnom kupcima nudim ono što uzgojim na svojim parcelama. Danas, međutim, ima i mnogo onih koji rade za markete i druge veće otkupljivače. Tu nalaze sigurnost, iako za povrće dobijaju nižu cenu nego ako bi ga prodavali lično – ističe Janoš Balint, poljoprivrednik iz Mihajlova.

ČVARAKA NEMA NI ZA LEK
Potršač Mirko Cvetković kaže da ništa nije kao što je bilo. Pijaca je, posebno u jesen, bila puna proizvoda i ljudi koji pazare. On smatra da su tome doprinele i brojne trgovine koje imaju svoje zelene pijace i često „akcijske cene”.
– Nekada sam u ovo vreme mogao da kupim i čvarke, a danas ih nema ni za lek. O cenama da i ne govorim. Preterane su. Skupo je, posebno za nas penzionere – veli naš sagovornik.
Žolt Miškolc iz okoline Subotice sredom, četvrtkom i subotom na zrenjaninske zelene pijace stiže sa punim kombijem voća i povrća iz Bačke.
– Već pet godina imam ljude koji preuzimaju krompir, luk, jabuke, šargarepu i ostalo. Ima tu dosta i moje proizvodnje, ali i robe koju otkupljujem od drugih poljoprivrednika. Računica? Pa, nekada je bila veća zarada. Sada je gorivo skupo, baš kao i proizvodnja. Ipak, ostane nešto i za nas. Da nije tako ne bih se i dalje bavio ovim poslom – iskren je Žolt Miškolc.
Jedan od onih koji od neposrednih proizvođača preuzima značajne količine voća i povrća je Steva Repa. Prodaje ih na pijaci na Bagljašu.
– Punih 18 godina sam u ovom poslu. Ima tu i dosta rizika, pošto je reč o proizvodima koji bez hladnjače ne mogu da opstanu duže od dva ili tri dana, jagode i manje. Nama jesu sve veća konkurencija marketi, ali ipak ima mnogo potrošača koji su navikli da kupuju na pijaci. Inače, zakup tezge nije mali izdatak, ja godišnje za to izdvajam 600.000 dinara – priča Steva Repa.

 

IMA I PRAZNIH TEZGI
Statistički podaci govore da kupci sve više traže gotove proizvode – od pripremljene zimnice, pa do mesnih i mlečnih proizvoda. Poznato je da takvi artikli mogu jeftinije da se pazare u Mađarskoj i da su sve pijace, naročito u Vojvodini, nekada bile „zatrpene” tom robom.
– Danas nije više tako. Pre dvadesetak godina krenuo sam u taj posao. Bilo je i zarade. Međutim, u Zrenjaninu su inspekcije zabranile prodaju mesnih i mlečnih proizvoda na otvorenom prostoru. Tvrdim da je to na našu, ali i na štetu potrošača – govori Goran Crnčić, a njegova supruga Nada dodaje da se sada najveći deo njihovog posla zasniva na prodaji hrane za životinje, pre svega pse.
Brojne tezge ostaju i nepopunjene. Naročito u onom delu gde su se decenijama nudili proizvodi koji u ovom kraju imaju i simbol lokalnog brenda, poput taraškog kropmira.
– Moji roditelji su proizvodili i prodavali tu vrstu krompira. Moglo je dobro da se živi od toga, a danas malo teže. Ipak, još uvek sam na pijaci, imam stalne kupce koji prepoznaju kvalitet i zdrav proizvod – kaže Nataša Vujić.

STIMULISATI PROIZVOĐAČE
Na tržnici je sve više kolača, meda, ajvara i mnogih proizvoda iz kućne radinosti. Dobro se prodaju, a prodavcima zarada dobro dođe da dopune kućni budžet.
– Dve godine vodim resor pijace i već sam uočio određene probleme i poteškoće. U Zrenjaninu je na tezgama zabranjena prodaja mesnih prerađevina. Uverio sam se da u Subotici ili Pančevu nije tako. Smatram da naš posao oko organizacije i rada pijaca mora da pomogne i država. Naime, potrebno je donošenje mera koje stimulišu neposredne proizvođače. Mi smo određene zahteve uputili nadležnima – kaže Branislav Dobrijević, rukovodilac odeljenja u JKP „Pijace i parkinzi”.

Kada su u pitanju proizvođači kukurza, pšenice ili suncokreta, računica je nešto drugačija. Sve više paora najviše veruje u svoj ambar.
– Gotovo sve što proizvedem, izuzev suncokreta, čuvam u sopstvenom skladišu, u svom domaćinstvu. Tako sam najsiguriji da ću kada prodam ono što imam dobiti novac. U suprotnom sve je nesigurno – ističe Borislav Čizmaš, poljoprivrednik iz Botoša.

Nikola Božović

ZAKUPNINA I MILION DINARA!
Trgovci na zrenjaninskim pijacama kao jedan od problema navode visoku cenu zakupa, godišnje rezervacije i drugih dažbina koje se plaćaju. Kako kažu, ima i onih koji godišnje za te namene izdvajaju i do milion dinara! Navedeni nameti utiču na cenu proizvoda i zaradu prodavaca. Međutim, više od toga smeta im što poslednjih godina nisu mnogo poboljašni uslovi rada.

PEČENI PRASIĆI U NOVOM SADU…
Prilazi nam jedan posetilac zrenjaninske pijace i znatiželjno prati razgovor sa potrošačima i prodavcima. Ne želi da se predstavi, ali u jednom dahu kaže:
– U Zrenjaninu, zbog inspekcijske zabrane, ne mogu da kupujem na pijaci jeftiniju kobasicu ili slaninu.. Bio sam nedavno na „najlonu” u Novom Sadu, pa tamo se prodaju i pečeni prasići!