Piše: dr Dejan Molnar, docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
U javnosti se često iznosi ocena da je važan rezultat stabilizacije naših javnih finansija smanjenje javnog duga. Bilo bi dobro da je javni dug naše zemlje smanjivan u prethodnom periodu. Kao što ćemo videti, to, nažalost, nije sasvim tačno.
Prema Zakonu o javnom dugu, on obuhvata: (a) dug Republike koji nastaje po osnovu ugovora koji zaključi Republika, (b) dug po osnovu sporazuma kojima su reprogramirane obaveze koje je Republika preuzela po ranije zaključenim ugovorima, (v) dug po osnovu date garancije Republike, (g) dug po osnovu neposrednog preuzimanja obaveze u svojstvu dužnika za isplatu duga po osnovu date garancije, (d) dug lokalne vlasti za koje je Republika dala garanciju.
Javni dug države se izražava u apsolutnom izrazu – kazuje koliko novca naša država duguje. U tom smislu, najbolje je sagledati podatke o kretanju iznosa našeg javnog duga tokom poslednjih godina. Izkazan u milijardama evra, javni dug Srbije je iznosio po godinama redom: 10,3 (2005), 9,4 (2006), 8,9 (2007), 8,8 (2008), 9,8 (2009), 12,2 (2010), 14,5 (2011), 17,7 (2012), 20,1 (2013), 22,8 (2014), 24,8 (2015), 24,8 (2016), 23,2 (2017), 24 (na kraju drugog kvartala 2018. godine).
Ono što se na prvi pogled može videti jeste da je naš javni dug značajno povećan u odnosu na 2005. godinu. Isto tako, može se uočiti stabilan trend povećanja (prosečno godišnje povećanje od 6,5 procenata) javnog duga u celom posmatranom periodu (2005-2018). U toku poslednjih pet godina, javni dug je povećan za skoro 4 milijarde evra, dok povećanje u odnosu na 2012. godinu iznosi više od 6 milijardi evra. Najveće povećanje, od čak 8,9 milijardi evra, zabeleženo je u periodu 2008-2012. godina. Najniža vrednost javnog duga (izražena u evrima) je zabeležena 2008. godine (8,8 milijarde), a najviša 2015. i 2016. godine (24,8 milijarde). U periodu od 2008. do 2016. godine zadužili smo se sa dodatnih 16 milijardi evra, odnosno u 2016. smo bili zaduženiji za 2,82 puta više u odnosu na 2008!
Ono što jeste smanjeno je udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu. U pitanju je makroekonomski pokazatelj/indikator kojim se meri stepen, odnosno rizik zaduženosti države, budući da ukazuje na to koliko iznosi javni dug u odnosu na vrednost proizvodnje iz koje se dug može servisirati. Tako je udeo javnog duga u BDP-u imao sledeću dinamiku u razdoblju 2005-2018: 50,2% (2005), 35,9% (2006), 29,9% (2007), 28,3% (2008), 32,8% (2009), 41,8% (2010), 45,4% (2011), 56,2% (2012), 59,6% (2013), 70,4% (2014), 75,5% (2015), 72,9% (2016), 61,5% (2017), 56,6% (na kraju drugog kvartala 2018, prema podacima Ministarstva finansija).
Međutim, radi o pokazatelju koji se izračunava tako što se iznos javnog duga deli vrednošću BDP-a. Pri tome, valja izneti podatak i da je manje učešće javnog duga u BDP-u u 2018. godini u najvećoj meri posledica revizije i korekcije naviše podataka o našem nominalnom BDP-u. Naime, Republički zavod za statistiku (RZS) je 01. oktobra ove godine objavio da je BDP Srbije za skoro 2,5 milijarde evra veći nego što se ranije mislilo i to je primenjeno sve podatke o BDP-u od 2015. godine. Pošto se javni dug sada deli sa znatno većim BDP-om, učešće javnog duga u BDP-u automatski se smanjilo u trenutku, a da do nikakve otplate dugova nije došlo.
