O stanju demokratije u Zrenjaninu govori činjenica da se za skup o ovoj temi više ne može zakupiti prostor gradskih ustanova, navodi politikolog Miroslav Samardžić. On je protekle nedelje moderirao debatu u organizaciji Građanskog preokreta o političkim organizacijama, medijima, javnim preduzećima i ustanovama. Razgovor je održan u bioskopu na kraju grada.
RAZUMEVANJE ZA NOVINARE
Sociolog Ivan Živkov podseća da se često može čuti da bi na političkoj sceni sve bilo bolje kada bi mediji više kritikovali vlast i više prenosili stavove opozicije. Međutim, ističe da se kao integralni deo društva, mediji ne mogu znatno razlikovati od njega, pri čemu ima boljih i lošijih glasila.
– Građani imaju novinare, vlast i opoziciju po svojoj meri – zaključuje sociolog.
Navodi da su sudije i akademici daleko bolje plaćeni nego novinari i da su sistemski zaštićeni, ali da se u manjoj meri nalaze na meti kritika zbog pomaganja nedemokratskoj vlasti. Stoga je, smatra on, licemerno očekivati da baš novinari budu najhrabriji u borbi za demokratsko društvo.
– To ipak ne znači da im se ne može štošta zameriti – površnost, nedostatak samousavršavanja i međusobne solidarnosti, nepoštovanje etičkog kodeksa – ističe Živkov.
Mnogo je otežavajućih okolnosti za sredstva javnog informisanja koje nisu samo političke prirode, ocenjuje Miroslav Samardžić. Objašnjava da je teško doći do sagovornika koji je spreman da otvoreno govori.
– U Zrenjaninu imate bar desetak vrsnih tehnologa za preradu vode, zato što je Zrenjanin bio centar prehrambene industrije. Nijedan od njih koliko se sećam, osim Žike Đurina, šefa laboratorije „Vodovoda”, nije se izjašnjavao o izgradnji fabrike vode.
Samardžić se dotakao i ekonomskih ograničenja koja sputavaju novinare.
– Najčešći oglašivači u Srbiji jesu javna preduzeća, a onda ne dolazi u obzir da ta glasila objave kritičku analizu o postupcima vladajuće stranke – navodi politikolog.
Objektivne unutrašnje slabosti karakterišu i političke organizacije. Živkov primećuje da ni opozicione niti partije na vlasti više nisu mesta debata i edukacija, kako bi se članovi obučavali o bavljenju javnim poslom.
VLAST ĆUTI, OPOZICIJA PASIVIZIRANA
Naveo je da opozicija često nalazi alibi za neaktivnost držeći se izgovora da „ionako niko neće reagovati šta god da preduzmu”. Međutim, umesto „kukanja” što im mediji ne poklanjaju pažnju, političke partije bi trebalo da je privuku. Tako što će, na primer, na nedeljnom nivou da se oglašavaju o određenim gradskim temama, smatra sociolog. Da bi stranačke aktivnosti zaživele, u njima mora biti određen broj članova koji su tu iz ubeđenja, ističe Miroslav Samardžić. Sa druge strane, vladajuća stranka se opredelila za strategiju ćutanja, primećuje on. Ne oglašava se čak ni u vezi sa temama koje joj idu u prilog.
Alisa Kockar, portparolka Demokratske stranke, ističe da valjano rade samo pojedinci, te da građanima generalno nedostaje hrabrosti i solidarnosti.
RANIJE SU VIŠE TRPELI KRITIKE
Na pitanje moderatora zašto je 1990-ih politički sistem bio dinamičniji, odgovor je iz ugla svoje profesije ponudio istoričar umetnosti iz Zavoda za zaštitu spomenika Bojan Kojičić. Prisetio se posećenih tribina koje je pre dvadesetak godina organizovala Zrenjaninska inicijativa naš grad čiji je bio član. Na njima je često bilo reči o gradskom urbanizmu.
– Na diskusije su dolazili gradski urbanisti poput Miše Berbakova, koji su trpeli kritike, ali su stajali iza svojih odluka, argumentovano ih braneći. Takvu debatu danas ne bismo uspeli da organizujemo jer nema sagovornika sa druge strane. Nemaju hrabrosti da se jave jer ne stoje iza današnjih odluka – objašnjava Kojičić.
Politikolog Samardžić se nadovezao zapažanjem da se odluke ni ne donose u Zrenjaninu, već da ih ovdašnja administracija samo odobrava.
„Krivi smo mi, što smo ih pustili, što smo se sklanjali”, stihovima Đorđa Balaševića zaključio je razgovor moderator.
M. Maričić Foto: Građanski preokret
NAJVIŠE KRITIKA JAVNIM PREDUZEĆIMA
Zbog očajnog stanja u javnim preduzećima Zrenjaninu preti komunalni kolaps, zaključeno je na tribini. Ove firme su monopolisti, opterećene negativnom selekcijom kadrova i stranačkim zapošljavanjem, pojačanim poslednjih godina, konstatovao je odbornik Aleksandar Korovljev. Ocenio je da se bliži bankrot preduzeća jer im se gubici i dugovi povećavaju. Zorica Čordašić iz Građanskog preokreta izložila je teško stanje u oblasti odvodnjavanja na teritoriji srednjeg Banata. Istakla je da se seoski odvodni kanali po zahtevu lokalnih moćnika stavljaju u cevi, čime se povećava rizik od poplava. Njihovo čišćenje, kada se zapuše, koštaće znatno više nego održavanje kanala. Umesto da se spreči izlivanje septičkih jama u kanalsku mrežu, ulazi se u skupe i štetne projekte, zaključila je Čordašić.
