Završnica ovogodišnjeg Dejvis kupa donela je mnogo uzbuđenja i zanimljivih mečeva, te je vredelo sačekati kraj godine i gledati reprezentacije kako se nadmeću za veliki trofej u muškom ekipnom tenisu. Svima onima koji vole „beli sport” u Srbiji je to bilo naročito interesantno jer je na završnom turniru učestvovala i reprezentacija Srbije koja se nadala da ponovo može doći do trofeja koji je prvi put podigla 2010. godine. No, ove godine u tome nije uspela jer je u polufinalu od nje bila bolja reprezentacija Italije koja je na kraju i pobedila u ovogodišnjem Dejvis kup takmičenju.
Malaga ponovo domaćin takmičenja
Završni turnir je kao i prošle godine odigran u Malagi, a na njemu je učestvovalo osam reprezentacija. To su bile reprezentacije Kanade, Finske, Češke, Australije, Italije, Holandije, Velike Britanije i Srbije. Igralo se po eliminacionom sistemu počevši od četvrfinala. Izrazitog favorita pre samog takmičenja nije bilo iako se može reći da su se izdvajale reprezentacije Srbije na čelu sa najboljim teniserom današnjice, Novakom Đokovićem i Italije, koju je predvodio Janik Siner koji je u ovom trenutku verovatno odmah do Đokovića po formi i rezultatima.
Velika očekivanja od reprezentacije Srbije
Srbija je u Malagu otišla sa velikim očekivanjima iako to možda niko nije hteo u javnosti potpuno da prizna. Znalo se protiv koga ćemo igrati, i u kakvoj su formi naši igrači, te je provejavala nada da se ponovo može doći do pehara Dejvis kupa. Isto tako, Novak Đoković je pre dva meseca govorivši o planovima do kraja godine istakao da bi želeo da odigra dva velika Masters turnira kao i da bude spreman za mečeve Dejvis kupa, i isticao kako mu je to možda i najveći cilj do kraja kalendarske godine. Stoga je sve to značilo da je bilo moguće ponovo doći do trofeja iako se znalo da to i pored svega neće biti nimalo lako.
Iznenađenje na startu četvrfinala
Prvi meč četvrtfinala je bio duel između reprezentacija Kanade i Finske. Kanađani su bili favoriti, ali su Finci tražili svoju šansu iz prikrajka što mnoge na sportskom klađenju nije dočekalo spremne. Ispostavilo se da su Finci za to imali oslonca, te su uspeli odmah na startu da naprave iznenađenje, i savladaju Kanađane koji tako nisu uspeli da odbrane titulu osvojenu prošle godine. Doduše, mora se dodati da su Kanađani nastupali i bez svoja dva najbolja igrača, ali je i pored toga podvig Finaca i dalje velik.
Miloš Raonić je na početku uspeo da savlada Patrika Kukovaltu rezultatom 6:3, 7:5, te je Kanada tako povela sa 1:0. No, u drugom meču je Oto Virtanen uspeo da savlada Gabrijela Dijaloa sa 6:4, 7:5, te je dubl odlučivao konačnog pobednika. U njemu su Finci Hari Heliovara i Oto Virtanen pobedili Vaseka Pospišila i Aleksisa Galarna rezultatom 7:5, 6:3, i na taj način omogućili svojoj reprezentaciji plasman u polufinale.
Srbija sigurna protiv Velike Britanije
U ostalim duelima Australija je uspela da savlada Češku rezultatom 2:1, ali nije puno nedostajalo ni da se reprezentativci Češke nađu u polufinalu. Najpre je Tomas Mahač savladao Džordana Tompsona sa 6:4, 7:5 dok je u drugom duelu Aleks de Minor posle preokreta uspeo da savlada Jiržija Lehečku rezultatom 4:6, 7:6, 7:5, pa je i ovde odlučivao dubl meč. U njemu su Ebden i Parsel bili bolji od Lehečke i Pavlaseka sa 6:4, 7:5, i na taj način je Australija prošla u polufinale.
Italija je isto posle preokreta prošla u polufinale u meču protiv Holandije. Van de Zandšulp je u prvom meču bio bolji od Arnaldija sa 6:7, 6:3, 7:6 dok je u drugom susretu Siner bio uspešniji od Grikspora, te ga je pobedio sa 7:6, 6:1. Opet je dubl meč odlučivao o tome ko će proći u polufinale, a u njemu su bolji bili Italijani Siner i Sonego koji su sa 6:3, 6:4 savladali Grikspora i Kolhofa.
U poslednjem duelu četvrtfinala sastali su se Srbija i Velika Britanija. Posle velike borbe, prvi susret je uspeo da dobije Miomir Kecmanović koji je savladao Džeka Drejpera rezultatom 7:6, 7:6, i tako opravda poverenje selektora Viktora Troickog koji mu je dao šansu da zaigra u singlu. U drugom susretu je Đoković očekivano bio bolji od Norija sa 6:4, 6:4, te samo u ovom meču nije bilo potrebe za dublom.
Polufinale
U prvom meču polufinala Australija je uspela da pobedi Finsku i tako se plasira u polufinale. Australijanci su sve rešili u dva meča. Prvo je Aleksej Popirin savladao Otoa Virtanena sa 7:6, 6:2 da bi potom i Aleks de Minor pobedio Emila Rusuvuorija sa 6:4, 6:3.
U drugom susretu Srbija je igrala protiv Italije. Kecmanović je opet prvi izašao na teren, i opet je uspeo da savlada protivnika, ovoga puta Musetija sa 6:7, 6:2, 6:1. Nakon njega igrali su Đoković i Siner. U prvom setu je bio bolji Siner sa 6:2 dok je istim rezultatom Đoković dobio drugi set. U trećem setu je Đoković pri rezultatu 5:4 imao tri vezane brejk i meč lopte, ali nije uspeo da ih realizuje što je Siner iskoristio, i na kraju slavio sa 7:5. Posle ove velike drame dubl je odlučivao pobednika, a tamo su Siner i Sonego bili bolji od Đokovića i Kecmanovića sa 6:3, 6:4 što je značilo i kraj nadanja da Srbija može ponovo doći do Dejvis kupa.
Finale
U finalu je Italija u dva susreta uspela da savlada Australiju, i tako dođe do trofeja u Dejvis kup takmičenju, a ovaj meč je bio dobra prilika i za sve one koji su želeli da igraju klađenje uživo. Prvo je posle velike borbe Mateo Arnaldi bio bolji od Alekseja Popirina sa 7:5, 2:6, 6:4, a zatim je i Janik Siner pobedio Aleksa de Minora sa 6:3, 6:0 donevši tako Italijanima veliku pobedu i slavlje.
