DIJANA BRUSIN, MASTER VASPITAČICA I VIŠA PEDAGOŠKA SARADNICA

Najveći je izazov dopreti do roditelja

Ministarstvo prosvete i obrazovanja nedavno je odlikovalo nekoliko prosvetnih radnika „Svetosavskom nagradom” zbog izuzetne posvećenosti profesionalnom razvoju i radu sa decom. Među 32 nagrađenih našla se i Dijana Brusin, master vaspitačica iz Kumana.
Diplomu je stekla na Pedagoškom fakultetu u Somboru. Usavršavanjem je postala viša pedagoška savetnica, kao jedna od četvoro njih sa ovim zvanjem u zemlji. Od 1995. godine zaposlena je u Predškolskoj ustanovi „Pava Sudarski” u Novom Bečeju, odnosno u vrtiću „Milenko Titin” u Kumanu.
Dijana je napisala 28 stručnih radova o vaspitno-obrazovnom radu. Autorka je obuka za kolege koje je akreditovao Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. I sama se usavršavala na mnogim seminarima Ministarstva prosvete i Unicefa.

Dobitnica je evropskog priznanja „e-tvining” (eTwinning), koje se dodeljuje u sklopu incijative Evropske komisije da podstakne prosvetne radnike na saradnju i korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija. Za „Svetosavsku nagradu” Dijanu je predložio Aktiv pedagoških savetnika Srbije, zbog čega ovo priznanje za nju ima još veći značaj.
– Ono je došlo u trenutku velikih previranja oko priznavanja prosvetnih radnika sa zvanjem (pedagoški, samostalni pedagoški, viši i visoki pedagoški savetnik). Smatram da je Ministarstvo prosvete, nagradivši mene, prepoznalo 797 koleginica i kolega koji imaju jedno od ova četiri zvanja kao značajan resurs u obrazovanju.
Pored zaposlenja u vrtiću, od 2017. godine angažovani ste u Školskoj upravi Zrenjanina kao savetnica – spoljna saradnica za predškolsko vaspitanje i obrazovanje. Šta podrazumeva Vaša funkcija?
– Konkurs je raspisan 2016. godine na nivou države, kriterijumi su bili vrlo zahtevni. Bilo je mnogo kandidata. Angažovana sam posle niza provera, priložene dokumentacije i intervjua. Radeći na poslovima koje mi dodeljuje Školska uprava, stekla sam iskustvo u radu sa koleginicama i kolegama. Saradnja sa praktičarima je od izuzetnog značaja i uticala je na moje kasnije angažovanje u mentorskom radu i obukama.
Koliko je teško uskladiti ove obaveze sa poslom?
– Kada ste se ostvarili u porodici kao supružnik i roditelj, a takođe i profesionalno u svojoj ustanovi, onda imate potrebu da ulazite u nove izazove jer je najteže održati kvalitet. Ovakva vrsta angažovanja dođe kao spoljašnja motivacija. Dešava se da mi je dan kratak, ali rešenje je u određivanju profesionalnih i životnih prioriteta. Dugo godina se bavim istraživanjem realnog programa u vrtiću i objavljivanjem stručnih radova. Uvek sam težila ka tome da svoju praksu preispitujem iz više uglova, ne samo kroz samorefleksiju, već i kroz spoljašnje vrednovanje, iz čega su i proistekla stečena zvanja.
Kako je raditi sa današnjom decom, sa kakvim problemima se najčešće susrećete?
– Savremeno društvo sa sobom donosi menjanje porodice, potreba njenih članova i načina vaspitanja dece. Trenutno je u vrtićima najveći izazov dopreti do roditelja sa porukom da je igra najvažnija dečja aktivnost. Još uvek roditelji daju prioritet akademskim znanjima, žuri im se da im deca odrastu. Treba da shvatimo da je igra više od aktivnosti, da se kroz nju stiču iskustva za ceo život, da se neguju socijalne veštine, kritičko mišljenje i zaključivanje. Tada postaje lako izgraditi odnos pun poverenja sa decom i roditeljima.
Kakve ste ciljeve zacrtali za budućnost?
– Nedavno sam postala baka i dobila unuku Janu. U ovom trenutku učim novu životnu ulogu. Kad sam postala roditelj, moja profesionalna praksa je krenula u totalno drugom pravcu, jer sam shvatila značaj igre i njenu lekovitost na dečji razvoj. Radoznala sam da vidim da li će se menjati moje poimanje detinjstva, uz uvažavanje osnova programa na kojem se temelji moja profesionalna praksa. Videću čemu novom će me Jana naučiti.

A. Ilijev

Foto: Jovan Njegović Drndak