Poslednjih nekoliko nedelja Mužljom noću i rano ujutru vršljaju lisice, a odskora i šakali – ulaze u dvorišta i ubijaju živinu, požalila nam se čitateljka iz Mužlje Žužana Sekereš. Veoma je zabrinuta i ne zna više kome da se obrati, kako kaže, gradske službe nisu uspele da reše problem.
ZAMKE NE VREDE
– Imamo postavljenu kameru u dvorištu. Lisice nam dolaze svake noći. Do sada su ubile najmanje 20 komada živine. Prvo sam mislila da je to samo naš kvart, ali kako čujem, cela periferija Mužlje je zahvaćena, a lisice su viđene i kod crkve, blizu centru. Jedan komšija je imao 20 patki, a sada su mu ostale samo dve! Čuju se i šakali kako zavijaju noću, a par kuća od mene ulazili su ljudima u dvorište. Takođe sam primetila da su se lisice uselile u jednu napuštenu kuću nedaleko od mene, verovatno tamo imaju jazbinu. Bojim šta će biti ako počnu da se razmnožavaju – priča Žužana Sekereš.
Obratila se lovcima iz Mužlje, komunalnoj inspekciji i službi Zoohigijene JKP „Čistoća i zelenilo”, čiji su radnici postavili zamku – kavez u njeno dvorište. Uhvaćene lisice potom su nosili i izbacili van grada, međutim one se ponovo vraćaju, tvrdi Žužana.
– Inspektori su nas uputili na Mesnu zajednicu i rekli su da će oko sela biti postavljeno više zamki. Mada, poslednjih desetak dana se kod nas u dvorištu nije uhvatila nijedna lisica. Inspektori su takođe predložili da bi lisice mogle biti odstreljene kada ih odvode van grada. Lovci kažu da bi nam pomogli ali ne smeju da pucaju u naselju. Nešto mora da se preduzme, ovo nije normalno – zabrinuta je ona.
NEKADA JE BILO PREVENTIVE EKSPANZIJI PREDATORA
Lovci ne smeju pucati 200 metara od poslednje kuće u naselju, potvrđuje i Milena Romaneli, upravnica lovišta pri Lovačkom udruženju grada Zrenjanina. I ona je pomenula da bi odstrel uhvaćenih lisica van grada mogao biti rešenje, ali da bi za to, kao i za pronalaženje nekih drugih solucija, Zoohigijena trebalo da se obrati Lovačkom udruženju Grada.
Milena Romaneli napominje da se povećala populacija predatora u okolini.
– Tu spadaju lisice, šakali, odnedavno i jazavci. Ima ih svuda, čim se izađe iz nekog naseljenog mesta, mogu se primetiti. U svim našim lovištima postoji plan odstrela predatora, pratimo njihovu brojnost, pojačavamo odstrel kada treba, lovci su svaki dan na terenu – kaže ona. Kako objašnjava, na najezdu šakala i lisica uticala je i gradska odluka da prestane da se plaća lovcima za odstreljene predatore.
– Ova praksa je bila organizovana kao preventiva jer su lisice i šakali bili u ekspanziji. Naknada po jedinki je iznosila 5.000 dinara, a 18 odsto od toga je išlo državi. Lovci su bili zainteresovani. Svaka odstreljena životinja bila je pregledana i fotografisana, a slike smo slali komunalcima, pa zatim dalje u Novi Sad. Međutim, onda su pojedina ekološka udruženja počela negativne kampanje protiv lovaca, a naročito mene, prestale su isplate iz budžeta, tako da smo sa ovom praksom prekinuli – kaže upravnica lovišta pri Lovačkom udruženju Zrenjanina.
OSAM GODINA NIJE BILO SLUČAJEVA BESNILA
Ona je dodala da lisice napadaju ljude samo ako imaju besnilo, a kaže da su na terenu primetili i da su šakali prilično plašljivi te da jedino u čoporima napadaju krupniju divljač. Od 2010. godine u Srbiji se sprovodi oralna vakcinacija lisica protiv besnila i od tada više nije zabeležen nijedan slučaj ove bolesti u Srednjobanatskom okrugu, napominje dr Đorđe Janku, specijalista epizootiolog iz Veterinarskog specijalističkog instituta Zrenjanin.
– Opasnost od zaraze besnilom trenutno je minimalna, a lisičiji ehinokok za sada nije prijavljen na našem terenu – kaže Janku, dodajući da je i čovek svojim delovanjem doprineo tome da divlje životinje počnu da dolaze u naselja.
– Osnovni uzrok je nedostatak hrane. Intenzivna obrada zemljišta i pretvaranje livada i šuma u oranice umnogome utiče na promenu uslova za preživljavanje divljih životinja i glodara, što dovodi do toga da u prirodi nema dovoljno hrane, naročito u zimskim mesecima – objašnjava dr Janku.
