Može se reći da je tribinski program postao zaštitni znak Kulturnog centra u poslednjih tridesetak godina. Za to je u velikoj meri zaslužan njegov dugogodišnji urednik politikolog Miroslav Samardžić. On je ovu formu okupljanja građana u zrenjaninski javni život uveo krajem devedesetih godina prošlog veka.
Sugrađani su i danas u prilici da slušaju izlaganja kompetentnih sagovornika na aktuelne teme, pa da zatim o svemu tome ravnopravno debatuju. To je i osnovi cilj tribinskog programa koji se od početka opredelio i za „vruće teme” poput ratnog okruženja, sankcija, funkcionisanja višestranačkog života.
U poslednje dve godine urednik ovog segmenta aktivnosti Kulturnog centra jeste Đorđo Prstojević, diplomirani ekonomista. Bio je pomoćnik ministra za vere i dijasporu (u sazivu Vlade 2008–2012), a nakon toga funkcioner u Kancelariji za dijasporu i Srbe u regionu.
Svoje sadašnje zaduženje vidi kao priliku za razvijanje dijaloga u društvu.
– Trudim se da kao moderator tribina pomognem tome da učesnici rasprava na kraju sa sobom ponesu jasne poruke. Još jedan važan cilj jeste da razvijamo kreativno i kritičko mišljenje o svim pojavama u društvu, posebno kod mladih ljudi. Još jedna prepoznatljivost okupljanja u Kulturnom centru odnosi se na slobodu reči i političku nepristrasnost. Koliko to utiče na poverenje učesnika tribina?
– Menjale su se rukovodeće i menadžerske strukture u ovoj ustanovi, ali je tribina ostala izopštena iz tih promena i dosledna od početka do danas. Stranački nemamo nikakavu „pozadinu”, niti će je biti. To je osnovni uslov za kvalitetnu raspravu. Suština je da stručni predavači i interesantne teme pobude zainteresovanost građana za određenu problematiku. Jedna od potvrda naše uspešnosti jeste podatak da je u vašem cenjenom listu u poslednje dve godine objavljeno oko 15 tema o kojima smo razgovarali u Kulturnom centru. Koji tematski blokovi privlače posebnu pažnju i šta biste Vi izdvojili?
– Svaka tribina ima svoju vrednost i umnogome zavisi od učesnika. Od skorašnjih izdvojio bih tri rasprave koje su bile dinamične, aktuelne i poučne: o kulturi sećanja na srpske žrtve iz Drugog svetskog rata, o pitanju da li je Zrenjanin grad investicija, kao i tribinu o bezbednosti dece na internetu. Sve su to teme od opšteg, ne samo lokalnog značaja, čemu uvek težimo. Duga tradicija postoji, ali se stiče utisak iz prethodnog perioda da tribine nisu uvek najbolje posećene. Kako privući veći broj građana?
– Masovnost dolaska na tribine nije očekivana kao na koncerte ili pozorišne predstave. Reč je o drugačijoj publici i događaju. Moj prethodnik je davno rekao da je prisustvo do 50 ljudi optimalan broj za njenu uspešnost, a da sve preko toga nije tribina već miting. Naravno, ovo je šaljiva, ali istinita opaska. Mi tribine danas prenosimo preko Fejsbuk stranice Kulturnog centra, a mogu se pratiti i preko Jutjub kanala.Tako građani mogu sve pratiti iz svojih domova, mada je neposredno učešće nezamenjivo. Koliko Vam u trenutnom angažovanju pomaže višegodišnji društvenopolitički rad, pogotovo od prošle godine kada ste na volonterskoj osnovi izabrani za predsednika Udruženja „Koreni”?
– Sva prethodna iskustva su dragocena. „Koreni” jesu logičan sled moga interesovanja, pošto je u pitanju organizacija čiji su ciljevi povezivanje matice i dijaspore i očuvanje našeg identiteta. „Koreni” su, pre svega, zavičajna organizacija koja afirmiše pozitivne vrednosti lokalnih zajednica bez obzira na nacionalno, političko ili versko uverenje. Drago mi je da se naša organizacija iz dana u dan širi na ovim prostorima. Planiramo da obeležimo centralnu proslavu „Vidovdana” masovnijim okupljanjem u Zrenjaninu.
