Za mozaike treba strpljenja, pedantnosti, a ponekad i ludosti…
Pričešće svetih apostola” naziv je mozaika koji je postavljen i podignut tokom avgusta u Crkvi Svetog Marka, na Tašmajdanu, u Beogradu. Sada već krasi oltarsku apsidu, zajedno sa mozaičkom kompozicijom „Bogorodice Širšaje i anđela”, koja je već postavljena. Obe je radio profesor Fakulteta likovih umetnosti u Beogradu Đura Radlović sa svojim bivšim studentima, sada već njegovim kolegama. Među njima je i naš sugrađanin, dr slikarstva Marko Tubić, koji stanuje u Zrenjaninu, a nastavlja da radi u Beogradu.
Kakva je sreća stati pred ikonu nakon višegodišnjeg „slaganja 5.500 kamenčića”?
– Mesec dana je trajalo pripremanje crteža samo figure Širšaje koja je veličine 160 kvadrata. Njen lik je, recimo, kombinacija mog crteža, ideja i smernica prof. Radlovića i majstorske mozaičke ruke Vojne Baštovanović Kastel. Lik Malog Hrista je u mozaik prevela Tanja Benderać Vučićević. Za mene je bio pomalo izazov da na crtežima prikažem ljupkost, a istovremeno snagu u izrazu lica Bogorodice. To je bio prvi korak. Potom je za potrebe njene figure bio napravljen 3D model oltarskog prostora, a koordinate uzete sa modela smo ručno crtali na papiru služeći se projektorima. Ovaj mozaik nije moje lično autorsko delo, pa u tom smislu ne mogu govoriti o srećnim osećanjima kakva imam kada se neka moja slika istakne i bude zapažena. Ipak, svakako je da sam ponosan na postignut rezultat, a verujem da su to osećanja i mojih kolega koji su imali privilegiju da sarađuju sa prof. Radlovićem na ovom projektu.
Oltar radite od najkvalitetnijeg materijala, venecijanskog smalti stakla ili staklene paste. Koliko je znanja, strpljenja i veštine potrebno za takav rad?
– Pokazalo se da ovim poslom ne može da se bavi svako ko je likovno obrazovan. Mnogi su probali, pa odustali. Akcenat je na strpljenju, pedantnosti, a kako prof. Radlović ponekad kaže: ludosti. Posao je vrlo složen i fizički težak.
Umetnost jeste sreća, a da li se od nje može živeti?
– Vodim se filozofijom da svaki trenutak naših života treba biti pun dobrih vibracija. A kako je Marina Abramović jednom rekla, novac je nus produkt naših istinskih želja koje dolaze iz srca. On nam je dat u skladu sa veličinom naših poslovnih aspiracija.
Znači li to da svojim slikama možete da usrećite i posetioce svojih izložbi kao i kupce vaših slika?
– Reakcije na moje slike su različite. Ljudi su često oduševljeni, ali ponekad i zgroženi. Nije mi cilj da podilazim ukusu publike. Mislim da moje slike odišu istinskim osećanjima koja nisu uvek lepa, pa sad…kako kome prija.. Mene lično usreći kada na tuđim delima prepoznam da sam sličnu emociju nekada i ja proživeo.
Kako ste se opredelili za umetnost?
– Dužnost je roditelja da prepoznaju, neguju i podrže talente deteta. Moji su se, recimo, plašili da ću se baviti neprofitabilnim poslom kakav je slikarstvo iako su bili ponosni na moj talenat. Međutim, novac nije suština života. „Izlet” na rudarstvo me je dodatno ojačao u nameri da budem slikar, jer sam jasno prepoznao da je to ono što mi daje unutrašnju snagu, ali i da ću ukoliko napustim karijeru inženjera morati da budem hrabar i radim trostruko više. Tako je i bilo.
Koji su Vaši dalji umetnički i životni koraci?
-Pripremam veću izložbu za sledeću godinu. Ne bih još uvek otkrivao kada i gde.
MOZAICI U ZEMLjI I INOSTRANSTVU
Osim u Crkvi Sv. Marka, radovi Marka Tubića mogu da se vide i u Crkvi Sv. Dimitrija u Beogradu, u Hramu Hrista Spasa u Banjaluci, kao i u drugim mestima Republike Srpske, Bosne i Hercegovine i Srbije – posebno se ponosi onim na Kosovu i Metohiji. Mozaike je radio i u vilama u inostranstvu.
POVRATAK UMETNOSTI
Marko Tubić je upisao Faklultet likovne umetosti (FLU), a nakon „izleta” na Rudarsko- geološkom. Ubrzo su stigle i nagrade, prvo na FLU, a zatim novosadske Art klinike, niške Art-fondacije, Gran pri na Bijenalu u Gornjem Milanovcu, u konkurenciji 526 umetnika iz 28 zemalja – za daščicu oslikanu s lica i na poleđini, kao najoriginalniji rad u svim kategorijama… Posebno je naglašena iskrenost… Naziv njegovog doktorskog rada je „Ka svetlu – primena ikonopisačkog slikarskog postupka u sopstvenom delu, u njegovom praktičnom i filozofskom domenu”, a mentor mu je bio prof. dr Miško Pavlović.
