DOKTORKA FILOLOŠKIH NAUKA SONjA PAJIĆ PIŠE MONOGRAFIJE, NAUČNE RADOVE I PREVODI

Učenjem stranih jezika šire se horizonti

U ambasadi Venecuele nedavno je održana promocija monografije „Film u nastavi španskog jezika” Zrenjaninke Sonje Pajić. Reč je o naučnoj publikaciji koja je nastala na osnovu doktorske disertacije koju je odbranila 2016. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu, a čiji je zaključak: film, mediji i pesme na stranom jeziku autentičan su jezički imput bez kojeg nastava više ne može da se zamisli. Publikacija o metodici nastave španskog pionirski je korak u Srbiji jer do sada ovakva istraživanja nisu rađena, navela je ona.
– Osnovu doktorata čini eksperiment koji sam sprovela na Fakultetu sa dve grupe studenata kojima sam predavala španski. Prva grupa je na časovima gledala filmske scene uz propratne aktivnosti, a sa drugom sam sprovodila klasičnu nastavu. Studenti iz eksperimentalne grupe upijali su gramatičke strukture kao i svakodnevicu Španije, Srednje i Južne Amerike – od arhitekture, enterijera, muzike. Na kraju su na testu postigli bolje rezultate nego klasična grupa.
Koliko Vam je značila popularna kultura u učenju španskog? Na časovim stranih jezika ranije nisu toliko korišćeni dodatni sadržaji?
– Poželela sam da učim španski upravo zbog filmova Pedra Almodovara, muzike Marije Dolores Pradere, Enrikea i Hulija Iglesijasa, Šakire. Dugo se nastava zasnivala na drilu – samo prevođenje i gramatičke vežbe. Međutim, u poslednje vreme uvode se inovacije. Nije dovoljno samo slušati nastavnika na času, potrebno je slušati i izvorne govornike tog jezika da bi se razvila fonetska kompetencija. Internet i tehnologije jesu svakodnevni segment života, tako da ih je neophodno uvesti u nastavu. U mnogim školama u Srbiji to zavisi od nastavnika i njihove motivisanosti. Danas nije dovoljno znati samo engleski jezik, koji je postao lingva franka. Uz znanje stranih jezika šire se horizonti, upoznaju novi ljudi i kulture.
Kakva je situacija sa učenjem španskog kod nas?
– U Zrenjaninu se 11 godina uči španski u pet osnovnih škola, međutim problem je što nastava španskog nije uvedena u Zrenjaninskoj gimnaziji. Svake godine iz osnovnih škola dolazi minimum 50 učenika koji su učili španski i ne mogu da nastave da ga uče. U skoro svim gradovima u Srbiji gde se u osnovnim školama predaje španski, ima ga i u gimnazijama. Tri godine sam radila na zameni u OŠ „Žarko Zrenjanin” i dve moje učenice su osvojile prva mesta na republičkom takmičenju, a nisu mogle da nastave sa časovima u srednjoj školi.
Bavite se i prevođenjem?
– Od 2012. sam sudski prevodilac za španski jezik pri Višem sudu u Zrenjaninu, a prvi roman „Tetka Tija”, španskog pisca Migela de Unamuna prevela sam 2011. godine u izdanju Biblioteke „Žarko Zrenjanin”. Prošle godine sam prevela roman urugvajske spisateljice Sesilije Rios „Ako mi oprostiš”. Takođe radim na izdavanju priručnika za predavače španskog jezika, a bavim se i naučno-istraživačkim radom – imam više od 20 objavljenih radova iz metodike nastave stranih jezika.

M. Maričić

  • IZ MADRIDA NA NEBO
    – Zahvaljujući stipendiji, mesec i po dana sam pohađala srednju školu na Floridi. Bila sam na studentskim razmenama u Velikoj Britaniji, Rusiji, Slovačkoj, Češkoj. Godinu dana sam radila kao lektorka za srpski jezik na Filozofskom fakultetu u Granadi i proputovala sam celu Španiju. Postoji izreka „iz Madrida na nebo” – ko nije posetio Madrid, nije ništa uradio u životu. Dopadaju mi se tamošnja arhitektura, ljudi, to je velika prestonica koja je poput provincije, nema džungle na asfaltu. Sada i studenti i đaci imaju više prilika za putovanja zahvaljujući stipendijama i volonterskim kampovima – priča Sonja Pajić.
  • VEZE I POLITIKA JAČE OD KVALITETA
    Sonja Pajić trenutno nije zaposlena i ne uspeva da nađe posao.
    – I dalje sam motivisana da radim i da se usavršavam. Mogla sam ostati u Španiji, ali sam se vratila jer sam se ipak nadala da će ovde biti bolje. Pre par godina nisam uspela da se zaposlim na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu jer su veze i politika bili jači. Tužila sam Fakultet Osnovnom sudu u Novom Sadu i dobila sam, ali ništa se nije promenilo. Posao je dobila žena koja je 20 godina studirala, sa niskim prosekom, bez relevantnih radova.